Tema - Srbija

Zaokruživanje cena vodi ka poskupljenju

Buši džepove, cepa novčanike, a ne obraduje mu se, ljudski, ni ubogi prosjak.

Kovani novac, onaj mizerne vrednosti, nije omiljen u Srbiji, pa je Narodna banka Srbije nedavno apelevala da građani počnu da koriste neki od ukupno 401 milion po kućama zaturenih komada.

Ista institucija već nekoliko godina ne kuje apoene od 50 i manje para, ali oni još žive „punim plućima“ u cenovnicima svih trgovina. Samo nužno zaokuživanje na pun dinar, veruju neki, iz džepova građana istrese i do 15 miliona evra godišnje.

Precizne računice su nemoguće, jer niko od onih koji naplaćuje bilo šta u Srbiji ne želi da prizna koliko zarađuje na izgnanstvu para. Formalno, u praksi je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi. Preporuka Narodne banke kaže da se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na - dinar. Zahvaljujući skoro nikakvoj kupovnoj moći dinara, pa i više njih u zbiru, kupci se danas i ne okrenu za išta manje od petodinarke.

- Znam samo jedno, mene u prodavnici ne puštaju ni dinar da im dugujem, a ne uzbuđuju se mnogo ako oni nemaju sitno da mi vrate kusur - kaže penzionerka Nevenka Petrović.

- Ja tu kovanicu od 50 para nisam videla godina. Valjda i ne postoji više, a kako oni to zaokružuju, nisam ni obraćala pažnju. Ko bi se sekirao i svađao zbog nepunog dinara.

Trgovci, s druge strane, tvrde da ne oštećuju kupce. Poštuju, kažu, dosadašnju preporuku Narodne banke i isključivo prema njoj zaokružuju iznos.

- Istina je da ima ljudi koji ne mare ni za pet i deset dinara, a kamoli za 50 para, ali ima i onih drugih - kaže prodavačica na jednom kiosku u Beogradu.

- Neko se zainati i svađa se do besvesti za svaki dinar. Problem je što kupci zaista retko imaju kovanice, valjda ne vole da ih nose po novčanicaima i džepovima, a od nas očekuju da imamo za kusur.

Eventualnu odluku o zaokruživanju cena i proterivanju decimala treba da donese Vlada Republike Srbije. Ako se na to zaista i reše, deluje da ćemo praktičnu situaciju samo prevesti u formu. S druge strane, šanse da će zaokruživanje ići ka manjem iznosu - ravne su nuli.

- Zaokruživanje uvek teži rastu cena. Najbliži je primer Crne Gore, gde su posle uvođenja evra porasle cene i uglavnom nema ništa da se kupi za manje od evra - kaže ekonomista Goran Nikolić.

- Slično je i u Bosni i Republici Srpskoj, gde se zaokružuje na konvertibilnu marku. U Crnoj Gori vam niko neće vratiti tri evrocenta, a u Srbiji već hoće tri dinara. U ovom slučaju je prednost to što dinar ima malu vrednost i to zaokruživanje neće biti veliko. Mada, možda je bolja sadašnja situacija. Već postoji uputstvo NBS o zaokruživanju i zaokružuje se konačni zbir. Vi sada kupujte više proizvoda i konačni iznos se zaokruži. Ovako bi se zaokruživao svaki proizvod, što je u zbiru - povećanje.

Koliko god građani Srbije danas ne vide njegove prednosti, kovani novac je miljenih nacionalnih banki. Gledano na duge staze - jeftiniji je od novčanica.

- Važno je znati da je kovani novac isplativiji od novčanica - dodaje Nikolić.

- Njegovo kovanje košta više, ali je on trajniji. Prosečni vek papirne novčanice u Srbiji je 17 meseci, a kovanice traju godinama. Bitno je, međutim, da vrednost kovanice bude veća od troškova njenog kovanja. Izgleda da se sada isplati smao kovanje petodinarke, ali jedan dinar moraš da imaš. Tako da bi trebalo da je u opticaju više kovanica od deset i od 20 dinara. Vidite Evropsku uniju. Prva papirna novčanica je od pet evra. Tamo je kovani novac rasprostranjen, mada se nacionalna obeležja evropskih zemalja vide jedino na kovanom novcu.