Zarada od izvoza IT tehnologija pretiče poljoprivredu

Bez autora

Jan 10 2016

Poljoprivredni proizvodi su, tradicionalno, izvozni brend Srbije. Međutim, prema podacima u poslednjih nekoliko godina, Srbija sve više može da se oslonimo na izvoz znanja, odnosno usluga u sektoru informacionih tehnologija. Izvoz softvera dostigao je vrednost izvoza poljoprivrednih kultura. Procene su da srpsko IT tržište u 2015. vredelo oko 700 miliona evra. U poslednjih pet godina IT sektor je prodao svetu usluge za više od milijardu i 200 miliona evra, a izvoz je porastao dva i po puta. Izvoz softvera 2010. godine vredeo je 127 miliona evra, 2012. sa 222 miliona evra izjednačio se s izvozom malina, a 2014. sa 324 miliona evra dostigao je izvoz kukuruza. Može se očekivati između 350 i 400 miliona evra prihoda od izvoza IT usluga i softvera.

U poslednjih pet godina IT sektor je prodao svetu usluge za više od milijardu i 200 miliona evra, a izvoz je porastao dva i po puta.

Izvoz softvera 2010. godine vredeo je 127 miliona evra, 2012. sa 222 miliona evra izjednačio se s izvozom malina, a 2014. sa 324 miliona evra dostigao je izvoz kukuruza.

Sava Savić iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija navodi da se može očekivati između 350 i 400 miliona evra prihoda od izvoza IT usluga i softvera. "Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) su prepoznate kao strateški sektor u Srbiji, a IT industrija na taj način postaje dominantna privredna grana", dodaje Savić.

Trenutno 180 kompanija izvozi softver iz Srbije. One zapošljavaju pet i po hiljada ljudi.

"Procenjujemo da će broj IT kompanija rasti i u narednom periodu, shodno tome biće potrebno još dosta zaposlenih i već sada se govori o tome da su to cifre od nekih desetak hiljada stručnjaka koje su potrebne da bi kompanije u Srbiji rasle na odgovarajući način", navodi Marina Blagojević iz Klastera IKT mreža.

Najviše se izvozi u Nemačku, Sjedinjene Države, Veliku Britaniju i skandinavske zemlje.

IKT konsultant Petar Kočović ističe da kompanije štede novac tako što ne plaćaju stručnjake u svojim zemljama, nego plaćaju odlične stručnjake u drugim zemljama kao što je Srbija. "Puno mladih je zato ostalo u Srbiji. Naravno, oni najbolji i koji žele da rade za najveće kompanije kao što su "Epl", "Gugl" i "Majkrosoft" idu u centrale u SAD ili velike razvojne centre", kaže Kočović.

Svake godine fakultete završi oko hiljadu stručnjaka za informaciono-komunikacione tehnologije, što je nedovoljno.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta Zoran Jovanović naglašava da taj sektor ima potencijal za neograničeno zapošljavanje. "Zahtevi svetskog tržišta su takvi i u zemlji u kojoj je najveći problem nezaposlenost imamo struku gde možemo da zaposlimo neograničen broj ljudi", kaže Jovanović

Međutim, kako ističe, problem je nedostatak takvih stručnjaka. "On je vezan i za tradicionalnu upisnu politiku i nedostatak kadrova u samom obrazovanju", ukazuje Jovanović.

Većina fakulteta ima problem i sa prostorom. Iako su potrebni na tržištu, iako najviše srednjoškolaca konkuriše na FON, Matematički i druge fakultete gde se školuju IT stručnjaci, upisne kvote se ne prilagođavaju tržištu.