Tema - Srbija

Zeleni petak – odgovor na prekomernu potrošnju tokom Crnog petka

Nasuprot ovom trendu 2015. godine formiran je pokret Zeleni petak koji za cilj ima podizanje svesti o promišljenoj i odgovornoj potrošnji. Cilj je da se manje kupuje, a više štiti priroda. Ove godine i Crni i Zeleni petak obeležavaju se 28. novembra.

Popusti od 50, 60, 70 odsto. Trgovci obećavaju velike uštede na Crni petak, ali i dane tokom novembra. Zato ne čudi što mnogi u ovom periodu često kupuju stvari za koje se kasnije ispostavi da im baš i nisu potrebne. Podaci pokazuju da čak 80 odsto proizvoda koji se kupe na ovim rasprodajama završe vrlo brzo kao otpad.

“Naši potrošački izbori direktno utiču na prirodu – od krčenja šuma i zagađenja voda, do emisija CO₂ i gomilanja otpada”, kaže Vanja Jakšič, stručni saradnik WWF Adrije.

Zeleni petak – odgovorna i promišljena kupovina

Kako bi podigli svest o potrebi da se planeta zaštiti, pre deceniju pokrenut je pokret Zeleni petak. Ideja je da se kupuje odgovorno, da se popravlja, razmenjuje, podrže lokalni i održivi brendovi ili da se deo novca umesto na popuste usmeri u zaštitu prirode.

“Zeleni petak podseća da svaki put kada kupujemo, mi zapravo glasamo za određeni model proizvodnje. Cilj nije da se ljudi osećaju krivim, već osnaženim. Da shvate da imaju moć da menjaju sistem svakodnevnim odlukama”, objašnjava.

Akciji se mogu pridružiti pojedinci, kompanije, škole, institucije, mediji. Efekti ovakvih pokreta vide se u podizanju svesti o potrebi da se zaštite resursi koje imamo.

“Sve više ljudi zna šta je Zeleni petak i sve se više govori o održivoj potrošnji. Naravno, to je proces, a ne čarobni štapić, ali promena narativa je već veliki korak napred”, dodaje Jakšić.

Mladi povezuju ekologiju, kvalitet života i potrošačke navike

Najveće prepreke u sprovođenju ove ideje su snažan marketinški pritisak i kultura potrošnje koja se gradila decenijama.

“Brzi popusti i instant zadovoljstvo teško se menjaju preko noći. Ipak, vidimo pomake, naročito kod mlađih generacija koje sve više povezuju ekologiju, kvalitet života i svoje potrošačke navike”, ističe.

Ljudi, kaže, ne vole da im se nešto “zabranjuje”, ali prihvataju kada im se objasni zašto i kako mogu da budu deo nekog rešenja. Važno je da im se šalju motivacione poruke da odgovorna kupovina ne znači odricanje, već pametniji izbor.

Kompanije pred izborom - Crni ili Zeleni petak

Kompanije koje se i dalje drže klasičnog Crnog petka su, kažu stručnjaci, uglavnom vođene kratkoročnim profitom i tržišnom trkom, koja je i jedan od razloga zašto smo u ekološkoj krizi. Srećom, sve je više onih koje razumeju da dugoročno profit ne ide bez održivosti.

Tako su i u kompaniji Ikea pre nekoliko godina prihvatili izazov Zelenog petka. Ideja je bila da se podstakne odgovorno korišćenje resursa i produžavanje životnog veka proizvoda, čak i u periodu godine kada je potrošnja najveća.

“Ljudi su prepoznali vrednost inicijative i želeli da se uključe u cirkularne prakse, dok su mediji u mnogim zemljama snažno podržali akciju, što je dodatno ojačalo njenu poruku. Sav vraćeni nameštaj u tom periodu doniran je projektima lokalnih zajednica, kao pomoć onima koji su najviše bili pogođeni pandemijom KOVID-19, čime je ova inicijativa dobila i širi društveni značaj”, objašnjava Teodora Kovačević iz Ikea Srbija.

Zeleni petak bi trebalo da je svaki dan u godini

Jedan dan ili nedelja nisu dovoljni da bi se priroda zaštitila. Principe Zelenog petka treba sprovoditi svakodnevno.

"Naša robna kuća radi isključivo na energiju iz obnovljivih izvora, dok se za grejanje i hlađenje oslanjamo na geotermalne toplotne pumpe. Recikliramo preko 87 posto otpada, a kupcima su na raspolaganju reciklažne stanice unutar i ispred robne kuće. Kišnicu koristimo za zalivanje zelenih površina i u toaletima, a jednokratnu plastiku smo u potpunosti izbacili iz upotrebe”, navodi.

Sličnost pokreta Buy Nothing i Zelenog petka

Ideja za pokretanje Zelenog petka potekla je od pokreta “Buy Nothing” iz 1992. godine u Kanadi, ali čini se nije toliko zaživela u toj državi.

“Zeleni petak, kao dan kada se kupuju proizvodi malih lokalnih proizvođača, izbegavaju nepotrebne kupovine i potrošači ohrabruju da svoje vreme, umesto u kupovini, provedu u prirodi, nije koncept koji je doživeo popularnost u ovom delu Kanade. Ove godine je tek nekoliko lokalnih kompanija, i to uglavnom onih koje u svom poslovanju primenjuju principe održivosti, podsetilo kupce na Zeleni petak”, kaže Irina Đorđić iz Vankuvera.

Za razliku od Zelenog petka Kanađani i te kako sprovode princip besplatne razmene robe.

“U svakodnevnom životu princip “Buy Nothing” funkcioniše tako što ljudi u grupama na društvenim mrežama oglašavaju ono što im više u domaćinstvu nije potrebno. Grupe su ograničene na određene delove grada, kako bi se čak smanjilo zagađenje prirode ukoliko bi bilo transporta poštom ili odlaska u drugi deo grada. Po ovom principu ljudi poklanjaju sve, od viška hrane, preko odeće, do nameštaja”, objašnjava.

Kanađani imaju razvijenu ekološku svest

Nasuprot Srbiji, ekološka svest u Kanadi je i te kako razvijena. Na tome se, kaže, radi sistematski. Od toga da deca još u školi uče o ekologiji i zaštiti životne sredine, preko razvijenih programa za reciklažu do zakonom propisanog odlaganja reciklažnog otpada.

“U reciklažnim centrima otpad možete sortirati po različitim kategorijama - tvrda i mekana plastika, beli i obojeni stiropor, metal, boce pod pritiskom, različite vrste baterija, staklo, mali i veliki kućni otpad, poput nameštaja i dušeka za spavanje”, kaže Đorđićeva.

Koliko god da su programi za reciklažu razvijeni i Kanada ima problema sa odlaganjem viška otpada. Ideja je da se on pretvori u gorivo, ali još nije izvesno kada bi to moglo da se dogodi. Jedan od većih izazova jeste odlaganje odeće, zbog čega je jedno od rešenja smanjenje kupovine i bojkot “brze mode”.

“Postoji vrlo visoka svest o tome, pa su prodavnice polovne robe, u kojima se često mogu pronaći potpuno novi proizvodi, vrlo popularne”, navodi Đorđićeva.

Na racionalnu potrošnju često utiču i globalni faktori

Ideja kupovine lokalnih proizvoda u Kanadi postala je sve popularnija od korona virusa. U poslednje vreme tome dodatno doprinose i američke takse zbog čega Kanađani sve više bojkotuju američke proizvode.

Zeleni petak je posebno zaživeo u zemljama zapadne Evrope, Skandinaviji i nekim državama Latinske Amerike, gde je svest o održivosti već prilično razvijena. U Srbiji je još u razvoju, ali se vidi rast interesovanja i građana i kompanija. Uspeh zavisi od edukacije, medijske podrške, dostupnosti održivih alternativa i jasnog povezivanja ekologije sa svakodnevnim životom ljudi.