Tema - Srbija

Životno osiguranje - jeftin kapital

Razvojem životnog osiguranja, Srbija bi za nekoliko godina, mogla da obezbedi 500 do 600 miliona evra jeftinog kapitala na bar 20 godina.

Osim toga, država bi trebala da pomogne osiguravajućim kućama sa minimalnim poreskim olakšicama, a građanima da se češće i više osiguravaju.

Do kraja ove godine Srbija će pozajmiti od 13 osiguravajućih kuća, koje se uglavnom bave životnim osiguranjem, bar 50 miliona evra za pokrivanje budžetskog deficita.

Za istu namenu, već je dogovoreno, osiguravajuće kuće kupiće 2011. obveznice države Srbije za još 150 miliona evra na 15 godina po ceni od 5,9 odsto. Novac će se plasirati u četiri rate – svakog kvartala.

Tako jeftine pare i na tako dug rok, tvrdi Demek, Srbija nigde ne može da nađe. Kao primer naš sagovornik navodi nedavno zaključen ugovor Srbije sa nekoliko domaćih komercijalnih banaka od kojih je uzet zajam od oko 250 miliona evra na mnogo kraći rok, ali s kamatom od 6,5 odsto.

Srbija je, nažalost, po Demekovom mišljenju, tek na početku razvijanja životnog osiguranja. Imali bi domaći novac za svoje potrebe, jer osiguravajuće kuće moraju da ga plasiraju u sigurne i dugoročne poslove.

Za direktora „Delta đenerali osiguranja” Nebojšu Divljana, sve je mnogo jednostavnije nego što se namah čini. Dovoljno je, kaže, da država svojim merama „oživi” životno osiguranje. On bi voleo da čuje od naših zvaničnika zbog čega druge države tako zdušno podstiču razvoj životnog, štednog osiguranja, a kod nas ono tavori.

Po njemu, to je zato što se njime prikupljaju na veoma dug rok (15 do 25 godina) veoma kvalitetna domaća sredstva. Kada dođu do tih para, one moraju da traže „kupca” tog novca, jer ih na to, kao i banke, obavezuje usklađivanje bilansa po ročnosti prikupljenih sredstava.

To je, po Divljanu, apsolutno najkvalitetniji novac do kog može da dođe svaka država. U Evropi čak dve trećine od ukupnih premija osiguranja potiče od životnog osiguranja, a kod nas svega 15 odsto.

Država, zasada, ne pokazuje previše dobre volje da svojim merama pospeši razvoj industrije životnog osiguranja. Ispada, nažalost, da je i pored evidentne opšte koristi, veoma teško prepisati tuđa dobra rešenja.

Fond za razvoj osiguranja već godinu dana pokušava da državi dokaže šta joj se razvojem životnog osiguranja nudi, bez velikih odricanja, jer poreski podsticaji ne znače i gubitak novca za budžet, ali cela stvar po oceni naših sagovornika ide dosta sporo i s pomalo neverice.

Zoran Višnjić, predsednik Upravnog odbora „Unika osiguranja”, podseća da su u razvijenim zemljama, osiguravajuće kuće među najvećim institucionalnim investitorima. Većim čak i od banaka. Problem je, međutim, u tome što prosečna premija za životno osiguranje iznosi svega oko 12 evra po stanovniku.

U Hrvatskoj se ulaže osam puta više. Postoji, dakle, ogroman potencijal, ali da bi se pretočio u realnost neophodno je da država uvede poreske olakšice za građane koji kupuju životno osiguranje. Od toga bi svi, građani, država i industrija osiguranja, imali velike koristi. Životno osiguranje znači odvajanje sredstava za starost, jer penzija neće biti dovoljna za pristojan život, kao i obezbeđivanje porodice u slučaju nemilog događaja. Za državu to znači manji pritisak na istrošeni penzioni fond, kao i mogućnost da se prikupe znatna sredstva bez dodatnog spoljnog zaduživanja za kapitalne projekte.