Transport - Srbija

Da li je „Er Srbija” pre krize poslovala održivo

– EU je rekla vrlo precizno – možete da pomognete svojoj avio-kompaniji kao što pomažu ostale države u EU, ali samo za pokriće gubitaka koji su nastali usled virusa korona, odnosno pandemije – naveo je Mali.

Vlada Srbije je donela uredbu o pomoći nalik uredbama koje su donele i ostale zemlje EU, dodao je ministar finansija.

– Onda se neki nađu pametni i kažu da ćemo mi da pokrijemo sve gubitke. Pa nema gubitaka iz prethodnog perioda, već samo iz ovog perioda – rekao je Mali Tanjugu.

On je naveo da je nemačka vlada „Lufthanzi” dala podršku od ukupno devet milijardi evra, od čega šest milijardi za dokapitalizaciju i tri milijarde evra garancija za nove kredite, a francuska vlada sedam milijardi evra pomoći za „Er Frans”.

– Podsetiću i Fiskalni savet i naše građane da „Er Srbija” od trenutka kada smo ušli u zajedničko partnerstvo s „Etihadom”, ima pozitivne rezultate i da nije gubitaš. Pozitivno poslovanje je bilo do početka ove godine – naglasio je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, sve što se tiče „Er Srbije” je javno i transparentno. Ta kompanija, kako je rekao, prolazi kroz proces restrukturiranja – smanjuje plate i broj zaposlenih uz otpremnine i ukida pojedine nerentabilne linije. Tako da ne pomaže država njima blanko, već i oni rade svoj deo posla kao i druge avio-kompanije u svetu.

„Politika” je već pisala da je „Er Srbija” proteklog meseca pozvala zaposlene da se prijave za program dobrovoljnog odlaska uz otpremninu i najavila smanjenje plata.

Međutim, Fiskalni savet postavlja pitanje da li se „Er Srbija” može smatrati kandidatom za dobijanje pomoći po Uredbi o dokapitalizaciji preduzeća pogođenih pandemijom, usvojenoj u oktobru, budući da je jedan od uslova da kompanija može biti dokapitalizovana na ovaj način ako ne ispunjava nijedan od uslova za pokretanje stečaja – što, prema njihovoj analizi, nije slučaj.

Ovo nezavisno telo smatra da „Er Srbiju” treba subvencionisati u skladu sa EU praksom za kompanije koje su pre pandemije imale poteškoće, a to znači da preduslov za odobravanje sredstava bude obavezivanje preduzeća na restrukturiranje i promenu modela poslovanja.

Fiskalni savet u analizi poslovanja „Er Srbije” navodi da i pre krize nije poslovao održivo. Ako se iz bilansa isključe državne dotacije za otplatu starog duga JAT-a, preduzeće je od 2015. do 2019. umesto iskazanog dobitka imalo prosečan godišnji gubitak veći od 20 miliona evra. Prema njihovoj analizi, tu su i prikriveni likvidnosni problemi, budući da preduzeće nije uspevalo da prilivima iz redovnog poslovanja pokriva dospele obaveze, što je manjak koji se nadomešćivao zaduživanjem. Akumulirani gubici su pojeli kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj, zaključio je Fiskalni savet. Prema njihovoj oceni, pandemija nije direktni uzrok tih problema, ali ih je ogolila, pa preduzeće umesto redovnog manjka gotovine od 30 miliona evra u 2020. godini ima manjak od 60 do 70 miliona evra. Kada na to dodaju obaveze koje dospevaju ove i naredne godine, došli su do zaključka da će preduzeću do kraja 2021. godine faliti najmanje 200 miliona evra da preživi.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da bi bila drugačija situacija da nismo imali nacionalnu kompaniju u pandemiji, ali to ipak ne znači da treba da sipamo novac u šuplje sito.

– Ozbiljna država mora da upozna svoje građane kakvo je pravo stanje u „Er Srbiji” i da kaže šta planira sa njom da uradi. Jedna mogućnost je da ne radi ništa nego da plati koliko treba da bi ovo funkcionisalo kako jeste. Druga mogućnost jeste da primeni zakon i ako su se ispunili uslovi da se otvori stečaj. Kada bi Srbija bila kao evropske zemlje, to bi se i desilo ili bi država preduzela mere da izvede preduzeće iz stečaja. Treća mogućnost je da se država umeša ozbiljnije i da proceni šta od ove kompanije može da se uradi, da li može da posluje u sledećih pet godina pozitivno, koliko će to da košta građane – kaže Savić.

Naš sagovornik naglašava da je Nemačka u „Lufthanzu” sipala devet milijardi evra, ali se ta kompanija obavezala da otpusti 27.000 radnika ove i još 10.000 naredne godine. To je, po njemu, dogovor.

Profesor Ekonomskog fakulteta naglašava da u Srbiji ne postoji transparentnost kakva postoji u Evropskoj uniji.

– Ja ne mogu da tvrdim da ovde nešto nije u redu, ali s obzirom na to da nam neko ne dostavlja u potpunosti informacije možemo sa pravom da sumnjamo da nije sve kako treba. Ovo nije zemlja na evropskom nivou i ovde je sve moguće. Država je vlasnik i može da uradi šta hoće – ističe Savić i kaže da ga ne bi začudilo da država primeni Uredbu o dokapitalizaciji, koja jasno kaže da preduzeće mora da dokaže da nije bilo u finansijskim teškoćama na kraju prošle godine.

Program će biti usvojen do kraja godine

Program restrukturiranja „Er Srbije” biće usvojen do kraja godine, izjavio je juče ministar finansija Siniša Mali i dodao da je ovo preduzeće do krize usled kovida 19 poslovalo pozitivno, tako da će država pomoći „Er Srbiji” samo kada je reč o gubicima od početka kovida, naglasio je Mali, prenosi Tanjug.

Naveo je da je u pogledu „Er Srbije” izneto dosta neistina i paušalnih ocena: – Kada pogledate gubitke o kojima pričate, na dan 31. decembar 2013, to je datum kada je nastala „Er Srbija” i kada je negativan kapital društva bio 235,9 miliona evra, što je nasleđeno od „Jat ervejza”. Mali ističe, takođe, da „Er Srbija” nije krenula od nule, već od minusa i da je onda profit koji je ostvarivan u proteklih šest ili sedam iskorišćen za pokrivanje negativnog početnog kapitala. – Na dan 31. decembar 2019. negativan kapital „Er Srbije” je iznosio 129,5 miliona evra, tako da je za 106 milona manji nego 2013. godine, tako da nije tačno da se gomilaju gubici – istakao je Mali.