Transport - Srbija

Koncesija aerodroma "Nikola Tesla" puni budžet Srbije

Najznačajniji događaj na ekonomskoj sceni, ne samo protekle sedmice, već godinama, bio je Ugovor o koncesiji aerodroma "Nikola Tesla" koji je predat Francuzima na upravljanje za milijardu 460 miliona evra.

Novac neće ići samo u budžet Srbije jer jedan deo ide građanima, a zvaničnici objašnjavaju koliko će novca dobiti mali akcionari, ali i kako najpametnije da ulože novac od koncesije.

Aerodrom "Nikola Tesla" nekoliko godina beleži rast broja putnika, letova i prevezenog tereta, podseća vršilac dužnosti direktora Saša Vlaisavljević, što opravdava visoku cenu koju plaća koncesionar.

On podseća da su iza aerodroma četiri rekordne godine: 2016. godine profit je bio 25,8 miliona evra, 2017. godine 27,6 miliona evra, te da je ove godine u prva dva meseca prevezeno 631 hiljada putnika, a kargo povećanje je 21%.

Ugovorom na 25 godina koncesionar se obavezuje da uplati 501 milion evra, kao i da uloži oko 730 miliona, a uz to "Vansi" će svake godine po osnovu takse u budžet uplaćivati od 6 do 16 miliona evra, kaže ministarka Zorana Mihajlović.

Predsednica Vlade Ana Brnabić očekuje višestruko pozitivan uticaj tog posla na srpsku ekonomiju.

"Kada aerodrom "Nikola Tesla" bude, zahvaljujući znanju i profesionalizmu "Vansija", počeo da radi u punom kapacitetu, potencijal u turizmu biće ogroman i uticaće na rast naše ekonomije, bruto društveni proizvod i smanjenje nezaposlenosti", kaže Brnabićeva.

Ona dodaje da je primer "Vansija" i beogradskog aerodroma model javno-privatnog partnerstva koji je do sada bio potpuno neiskorišćen, te da taj model lokalnoj samoupravi pruža mnogo mogućnosti za unapređivanje kvaliteta života građana i brži razvoj.

Nenad Gujaničić, analitičar "Vajs brokera", ističe da je važno da država pažljivo kontroliše sprovođenje koncesionog postupka kako bi bilo sprovedeno sve što je predviđeno Ugovorom o koncesiji.

"Veće investicije će biti u prvoj fazi koncesionog perioda od 25 godina, što je logično jer će koncesionar nakon tog roka kompaniju vratiti državi" objašnjava Gujaničić i dodaje da u drugom delu koncesije treba očekivati korišćenje tih resursa kako bi koncesionar ostvario zaradu.

Kada je reč o novcu koji će prvom koncesionom naknadom dospeti u budžet Srbije, postavlja se pitanje kako ga investirati, a Gujaničić smatra država obično nije dobar preduzetnik, te da ne bi trebala da ulaže u poslove koji će biti manje profitabilni nego što je samo poslovanje aerodroma.

"Najjednostavnije bi bilo da se taj novac iskoristi za vraćanje dugova (skupih kredita) ili za neke bitne infrastukturne projekte, ali je teško pronaći posao koji će biti tako profitabilan kao što je to slučaj sa poslovanjem aerodroma," objašnjava Gujaničić.

Od 501 milion evra, koliko će "Vansi" u septembru isplatiti Srbiji na ime jednokratne koncesione naknade, malim akcionarima (firmama, investicionim i penzioniim fondovima i građanima) ide 84 miliona.

Po jednu besplatnu akciju aerodroma u Srbiji poseduje oko 2 miliona 670 hiljada građana, a bilo ih je mnogo više ali su ih mnogi prodali.

Po trenutnoj ceni akcija na berzi svakome od koncesije sledi 1.693 dinara, ali na tu sumu se plaća porez na dividendu i učešće u dobiti koje iznosi 15%, pa je krajnji iznos 1.440 dinara, kaže Gujaničić.

"Manjinski akcionari će učestvovati u podeli koncesionog prihoda i tokom koncesionog perioda će primati dividendu u visini koncesione naknade, a u zavisnosti od poslovanja kompanije ali i klauzula u ugovoru kojim se to predviđa", objašnjava Gujaničić.

"Vansi" se obavezao da neće otpuštati radnike, a neće biti ni poskupljenja usluga u prve 3 godine, dok će nakon toga cene rasti u skladu sa rastom cena na malo.