Transport - Srbija

Nova vozila na električni pogon u javnom prevozu u Beogradu

Brnabić, koja je prisustvovala primopredaji na okretnici "Beograd na vodi", zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović i zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, ukazala je na to da brojni svetski gradovi nastoje da smanje štetne emisije koje potiču od javnog prevoza.

Premijerka je navela da električni autobusi, u poređenju sa onima na dizel-gorivo, doprinose smanjenju štetnih gasova i emitovanja buke, pri čemu su niži troškovi pogonske energije, a ovakva vozila su i jeftinija i jednostavnija za održavanje.

Prema svim statistikama, vazduh u prestonici je sve bolji, a ekološki problemi su nešto sa čime se Vlada uspešno bori u poslednjih nekoliko godina, rekla je ona i ukazala na to da se pre 2010. godine kvalitet vazduha ni u Beogradu ni u ostatku Srbije nije merio na način kao što se to sada radi.

Tek 2010. godine su postavljane neke merne stanice, a onda smo mi, od 2014. godine, postavljali veći broj takvih stanica kako bismo zaista sprovodili dobar monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji čitave Srbije, istakla je Brnabić.

Predsednica Vlade je pokazala grafikon koji pokazuje suspendovane čestice PM10 u Beogradu, preciziravši da je apsolutno najgora godina bila 2011, da je problema ponovo bilo jedino 2017. godine, ali da je od 2014. godine kvalitet vazduha sve bolji.

Ona je pokazala i grafikon koji prikazuje emisiju azot-dioksida u Beogradu od 2010. godine, podsetivši na to da su i tu najgore godine bile 2011. i 2012, nakon čega su, sa izuzetkom 2017. godine, pokazatelji sve bolji.

Prema njenim rečima, nismo imali ni jedan jedini dan kada je emisija azot-dioksida prelazila dozvoljene granične vrednosti na čitavoj teritoriji Beograda.

Premijerka je, govoreći o tome šta je država uradila kako bi poboljšala kvalitet vazduha u Beogradu, naglasila da je najviše sredstava uloženo u gasifikaciju.

U Beogradu su od 2014. godine, kako je predočila, 24 javna objekta, mahom škole, priključena na toplo-dalekovod ili na gasovod, dakle prebačen je energent sa mazuta kao grejnog sredstva na gas.

Prema njenim rečima, širena je i toplo-dalekovodna mreža, a JKP "Beogradske elektrane" je od 2014. godine priključilo na toplo-dalekovod 3.000 korisnika.

Premijerka je navela da se na taj način smanjuje broj individualnih ložišta koja su najveći emiteri zagađenja, poručivši da će se sa time nastaviti i ubuduće.

Brnabić je rekla i da se 2014. godine počelo sa izgradnjom filtera za odsumporavanje na termoelektranama, da je 2017. godine ugrađen takav filter u Bloku B TE "Kostolac" što je značajno doprinelo tome da se smanji nivo emisija štetnih čestica u Beogradu, ali i okolini.

Predsednica Vlade je najavila da će 2023. i 2024. godine biti završeni filteri za odsumporavanje i na Bloku A pomenute TE i na bloku B Termoelektrane "Nikola Tesla", te da je pri kraju rešavanje problema gradske deponije Vinča i emisije metana u vazduh, što je jedan od najštetnijih zagađivača u Beogradu.

Autobuse standarda Evro 5 i Evro 6, kako je naglasila, Beograd nabavlja od 2015. godine, uključujući i e-prevoz, što sve čini 83,5 odsto vozila koja minimalno zagađuju životnu sredinu u glavnom gradu.

Vesić je objasnio da je danas u Beogradu uspostavljena druga ekološka linija javnog gradskog prevoza, EKO 2, koju čine autobusi na električni pogon, na kojoj će saobraćati osam vozila – od terminusa "Dorćol", odnosno SC "Milan Gale Muškatirović”, do terminusa "Beograd na vodi”.

Vozila na toj trasi će saobraćati sa vremenom obrta od 80 minuta i intervalom nailaska od 10 minuta.

U beogradskom javnom prevozu već postoji linija EKO 1, koja prevozi građane od Vukovog spomenika do naselja Belvil.