Zašto avioni lete tako visoko?

Bez autora
Mar 14 2017

Da li ste se ikad zapitali zašto avioni lete tako visoko? Visina na kojoj leti većina aviona je 10.000 metara, a u slučaju letenja važi pravilo što više to bolje.Naime, jedan od glavnih razloga zbog kojih avioni lete tako visoko je taj što je u višim slojevima atmosfere vazduh razređeniji, zbog čega je let lakši, brži i ekonomičniji. Idealna visina kreće se od 10.000 do 13.000 metara. Više od toga, kiseonika je premalo da podstakne sagorevanje u motorima, a niže je vazdušni otpor veći.

Zašto avioni lete tako visoko?Da li ste se ikad zapitali zašto avioni lete tako visoko?

Visina na kojoj leti većina aviona je 10.000 metara, a u slučaju letenja važi pravilo što više to bolje.

Naime, jedan od glavnih razloga zbog kojih avioni lete tako visoko je taj što je u višim slojevima atmosfere vazduh razređeniji, zbog čega je let lakši, brži i ekonomičniji.

Idealna visina kreće se od 10.000 do 13.000 metara. Više od toga, kiseonika je premalo da podstakne sagorevanje u motorima, a niže je vazdušni otpor veći.

Teoretski, u energetskom smislu, najefikasnije bi bilo da avion neprekidno ide uzlazno na više nadmorske visine, nego da se održava na, recimo, 10.000 metara, pošto se težina letelice smanjuje zbog trošenja goriva i razređivanja vazduha.

“Svaka letelica ima optimalnu visinu letenja”, objašnjava Piter Teri, koji je već 30 godina pilot komercijalnih letova.

“Konkord je leteo na mnogo većim visinama – od 15 do 18 hiljada metara, gde nijedna druga letelica nije.”

Na tako velikim visinama letelice zaobilaze i vremenske neprilike. Troposfera, odnosno atmosferski sloj najbliži tlu, beleži najviše meteoroloških fenomena, a letelicama najviše odgovara stratosfera.

U višim delovima atmosfere takođe se izbegavaju druge letelice, poput helikoptera i lakih aviona, ptica i insekata.

Pored svega toga, prednost visokog letenja je u tome što na visini od 13.000 metara, u slučaju nekog kvara, pilot ima mnogo više vremena da reši problem. Možda zvuči nelogično, ali postoji mogućnost da avion sleti bezbedno, čak i ako oba motora otkažu.

* Ne postoji maksimalna visina za letenje, ali motori teže rade kako opada nivo kiseonika, a otežava se komunikacija sa zemljom.
* Rekordnu visinu postigao je pilot Aleksandar Fedotov u sovjetskom MIG-25M 1997. godine, koji je dostigao visinu od 37.649 metara.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik