Trgovina - Srbija

Dati veća ovlašćenja tržišnoj inspekciji

Eksperti IPA projekta za zaštitu potrošača u Srbiji, koji finansira Evropska unija, dostavili su predloge amandmana Zakona o zaštiti potrošača Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

„Postoji nekoliko razloga zašto postojeći Zakon o zaštiti potrošača treba revidirati i, po potrebi, uraditi izmene i dopune”, ističe Tijeri Burgoanji, vođa projektnog tima i glavni ekspert za pravna pitanjaIPA projekta „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji“. On naglašava da je jedan od glavnih ciljeva ovog projekta da se konsoliduje pravni okvir za zaštitu potrošača u Srbiji.

– Treba imati u vidu da ovi predlozi predstavljaju mišljenja eksperata koji rade na projektu i nisu konačni, i ne odražavaju nužno stavove Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a amandmani koje ministarstvo zadrži biće na javnoj raspravi – ističe Burgoanji. On naglašava da pre svega treba uskladiti odredbe ovog zakona sa novim zakonodavstvom usvojenim u Evropskoj uniji. Naročito u pogledu obaveze informisanja potrošača pre zaključenja ugovora, njihove veće zaštite prilikom sklapanja ugovora na daljinu i ugovora koji su zaključeni izvan prostorija trgovca i strože kontrole odredbi kupoprodajnih ugovora koje se odnose na dostavu kupljenog proizvoda.

– Potrebno je pojasniti pojedine odredbe Zakona o zaštiti potrošača, gde je praksa pokazala da su neki novi koncepti uvedeni u ovom zakonu nejasni i da se pogrešno tumače. Jedan od takvih primera jeste obaveza prodavca da isporuči proizvod koji je u „saobraznosti s ugovorom“. Većina pritužbi potrošača, kao i zahteva trgovaca, odnosi se na odredbe zakona koje se tiču kupoprodaje proizvoda i pratećih garancija – objašnjava naš sagovornik.

On ističe da je potrebno i pojašnjenje odnosa između Zakona o zaštiti potrošača i drugih zakona koji su važni za potrošače, kao što je Zakon o trgovini, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i sl. Zbog toga, dodaje, IPA projekat predlaže da se u Zakon o zaštiti potrošača uvede novi član u kojem će se navesti da je ovaj zakon „krovni“zakon koji se u principu primenjuje na sve odnose između potrošača i trgovaca, sve ugovore, sve proizvode i sve usluge

Prema Burgoanjijevom mišljenju, potrebna je i dopuna postojećih odredbi zakona koje se odnose na državne institucije nadležne za politiku zaštite potrošača

– Prioritet je da se utvrde instrumenti i postupci koji će omogućiti da se zakon sprovodi u praksi, kako bi zaštita potrošača bila efikasnija nego što je to slučaj sada. To je i razlog zašto IPA projekat trenutno radi na instrumentima i postupcimakoji će doprineti rešavanju pritužbi potrošača i većoj efikasnosti zakona u svakodnevnom životu potrošača – kaže Burgoanji. Kako objašnjava, to porazumeva i davanje izričitog ovlašćenja Tržišnoj inspekciji za izdavanje mera zabrane radnji kojesu suprotne interesima potrošača, ali i davanje direktnih ovlašćenja Tržišnoj inspekciji za sankcionisanje nepoštovanja zakonskih odredbi.

– Značajno bi bilo uvođenje sudskog postupka koji bi omogućio kolektivno obeštećenje potrošača, umesto mnogobrojnih, dugotrajnih i skupih pojedinačnih postupaka. To se može postići uspostavljanjem mreže tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Lakše rešavanje potrošačkih sporova postiglo bi se donošenjem mera za smanjenje troškova sudskih postupaka.

Ekspert IPA projekta navodi da je usvajanjem Zakona o zaštiti potrošača, koji je stupio na snagu 1. januara 2011. godine napravljen važan korak u pravcu obezbeđivanja visokog stepena zaštite potrošača u Srbiji. Ovaj zakon sadrži odredbe koje se odnose na sledeće bitne oblasti: obeležavanje proizvoda, isticanje cene, nepravične odredbe u potrošačkim ugovorima, prodaja na daljinu (uključujući i prodaju preko interneta), prodaja izvan poslovnih prostorija trgovca, obmanjujuće oglašavanje, nasrtljivo i nepošteno poslovanje, slanje ponuda potrošačima bez njihove saglasnosti, ugovori o turističkim putovanjima, ugovori o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti (tajm-šering) i ugovori zaključeni s pružaocima takozvanih usluga od opšteg ekonomskog interesa, kao što su električna energija, gas, voda i telekomunikacione usluge.