Trgovina - Srbija

Dve decenije od ulaska u Ceftu: Srbija najkonkurentnija u regionu, ali trgovina ispod punog potencijala

Dvadeset godina od stvaranja zone slobodne trgovine sa Zapadnim Balkanom, Srbija je značajno uvećala obim robne razmene sa regionom i postala ubedljivo najkonkurentnija privreda u okviru Cefte. Prema najnovijim podacima, izvoz Srbije u region Cefte u 2025. godini dostigao je 4,9 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 1,9 milijardi, što je rezultiralo suficitom od oko tri milijarde evra.

Prema rečima Bojana Stanića iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, taj rezultat je logičana posledica veličine tržišta, priliva stranih investicija i izvozno orijentisanog modela razvoja.

"Mi smo ubedljivo najkonkurentnija privreda u regionu. Imamo veliko tržište, značajne strane investicije i snažnu izvoznu orijentaciju, što objašnjava zašto je suficit u razmeni sa Ceftom tako izražen", ističe Stanić.

Robna razmena Srbije sa Zapadnim Balkanom porasla je sa 3,35 milijardi evra 2008. godine na oko 6,5 milijardi u 2024. Izvoz je u tom periodu gotovo udvostručen, dok je uvoz znatno sporije rastao. Ipak, i pored apsolutnog rasta, učešće tržišta Cefte u ukupnom izvozu Srbije opada.

"Pre petnaestak godina oko 22 odsto našeg izvoza išlo je u region Cefte, a danas je to ispod 15 odsto. Razlog je što izvoz na vanevropska tržišta i u Evropsku uniju raste mnogo brže", objašnjava Stanić.

Dodaje da je regionalno tržište i dalje važna odskočna daska za mnoge domaće kompanije, posebno one koje zbog troškova logistike i nestabilnih globalnih uslova teško izlaze na udaljenija tržišta.

Političke i sistemske kočnice

Iako je formalno zona slobodne trgovine, region se i dalje suočava sa brojnim preprekama. Politički rizici, jednostrane blokade i administrativne barijere redovno ometaju slobodan protok robe.

"Političke kočnice povećavaju rizik za investitore, ali bez obzira na to, privrednici u regionu imaju snažno međusobno poverenje. Oni su i devedesetih bili poslednji koji su prekidali veze, a prvi koji su ih ponovo gradili", naglašava Stanić.

Kao primer navodi i periodične zabrane uvoza srpske robe na tržište Kosova i Metohije, koje su nanosile štetu merenu desetinama miliona evra.

"Kada se blokade ukinu, roba se gotovo odmah vraća na tržište, jer je konkurentna i prepoznatljiva potrošačima, bez obzira na nacionalnost", kaže Stanić.

Budućnost regiona – u jedinstvenom evropskom tržištu

Sagovornik RTS-a smatra da dugoročna perspektiva regiona nije u trajnom opstanku Cefte u sadašnjem obliku, već u postepenom uključivanju u jedinstveno evropsko tržište.

"Cefta je u drugim delovima Evrope služila kao prelazna faza ka Evropskoj uniji. Mi smo u tom aranžmanu već 20 godina, a ključno pitanje je kako da region postane deo jedinstvenog evropskog tržišta, čak i pre formalnog članstva", ističe Stanić.

Prema njegovoj oceni, jača ekonomska integracija zemalja koje još nemaju jasnu perspektivu ulaska u EU mogla bi da ublaži posledice slabije evropske tražnje i poveća otpornost regiona na globalne poremećaje.

"Region može više da zaradi od međusobne trgovine, ali samo ako ekonomija dobije prednost nad politikom", zaključuje Stanić.