Trgovina - Srbija

EMAS i EKO znak - dobrovoljni zeleni mehanizmi

Po definiciji Medjunarodne trgovinske komore (ICC), zelena ekonomija je deo šireg koncepta organizovanja privrede, tako da ekonomski rast i ekologija deluju zajedno i doprinose društvenom razvoju. 

Zelena ekonomija ugrađuje se pristupom odozgo nadole, na makro nivou, tako da više nije samo BDP parametar društvenog razvoja, već i nivo ugradnje mera zaštite životne sredine. U pristupu odozdo nagore, koji je operativni nivo u kompanijama i lokalnoj zajednici, radi se o zelenom rastu, koji se između ostalog, podstiče upotrebom EKO znaka ili EMAS šema, rekao je Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS, otvarajući TAIEX seminar o dobrovoljnim zelenim mehanizmima.

EKO označavanje i implementacija EMAS standarda na osnovu kriterijuma Evropske unije spadaju u dobrovoljne koncepte, ali dobrovoljnost nam je neophodna da bi naša roba bila konkurentna na zahtevnim tržištima. Na tržištu EU nije prihvatljiva roba koja nije u recikliranoj ambalaži. Ma kako kvalitetna, roba iz klanica kojima se ne upravlja sa ugrađenim standardima zaštite životne sredine, ne može da dođe na legalna tržišta ili će na njima imati znatno nižu cenu.

Aleksandar Vasić, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje na seminaru u Privrednosj komori Srbije (PKS) je podsetio da je Srbija donela svu potrebnu zakonsku regulativu u oblasti zaštite životne sredine, usaglašenu sa EU, a ona čini 30 posto ukupnih propisa koje moramo doneti na putu ka članstvu. Prema njegovim rečima, većina propisa i odluka doneta je tokom 2009. i 2010. godine, kada je Srbija imala čast da predsedava Globalnim ministarskim forumom UNEP, koji je najviše telo Ujedinjenih nacija za ekologiju. U Srbiji postoji Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, a očekuje se da on preraste u nacionalni centar, napomenuo je Vasić.

I Srbija, kao i sve zemlje članice moraće da ima nadležno telo koje donosi formalne odluke u vezi sa kriterijumima EKO označavanja. Ono, kao i implementacija EMAS standarda, ne može bez podrške države.

Kao jedan od bitnih načina za pospešivanje zelene ekonomije, Pavel Misiga, direktor za životnu sredinu Evropske komisije, je naveo zelene javne nabavke. EU ne može poreskim olakšicama da podstiče zelenu ekonomiju jer je fiskalna politika u nadležnosti zemalja članica, ali zato može pozitivno diskriminisati one koji imaju ekološki učinak. Uz regulatorne instrumente za zaštitu životne sredine, na raspolaganju stoje i tržišni, kojima bi se ostvarila transformacija tržišta u cilju masovnijeg opredeljivanja potrošača za proizvode sa EKO znakom.

Misiga je naveo da efikasnijom upotrebom resursa u okviru zelene ekonomije kompanije na globalnom nivou mogu ostvariti uštedu od tri triliona evra. Potrošnja prirodnih resursa i sirovina u poslednjoj deceniji dostigli  najveći rast u veku, ali se najavljuje i ozbiljniji rast njihovih cena.

U EU zemljama, što je privreda konkurentnija, to je upotreba resursa efikasnija, rekao je Misiga i podsetio da je u EU strategiju 2020. inkorporirana politika resursne efikasnosti i mapa puta za održivu potrošnju i proizvodnju. Cilj vizije do 2050. godine je da se stimuliše inovativno “mišljenje unapred”, rekao je Mesiga.

Zelena ekonomija biće ključna tema Globalne ministarske konferencije o životnoj sredini koja se u junu održava u Rio Dežaneiru, saopšteno je iz PKS.