Trgovina - Srbija

EU neće da naša pečenica zameni njenu šunku

EU ne samo da ne dozvoljava Srbiji da subvencioniše izvoz hrane u Rusiju, već ni da poveća isporuke i da naša hrana zameni onu iz Evrope na ruskim trpezama – kristalno je jasno iz teksta evropskog upozorenja predatog našim vlastima krajem prošle sedmice.

U „ed-memoaru” Vlada Srbije se jasno „poziva” da se uzdrži od korišćenja bilo kakvih mera koje bi podržale nove trgovinske veze, poput izvoznih subvencija, kredita i garancija ili bitnog povećanja srpskog izvoza u Rusiju tako što bi taj izvoz zamenio proizvode EU „koji su nezakonito zabranjeni u Rusiji”.

Nakon što je „ed-memoar” stigao u Srbiju uzaludnim se čine novinarska domišljatost i naslovi u novinama i televizijski prilozi o tome da će srpska pečenica moći na ruskoj trpezi da zameni špansku šunku.

Čime je to Srbija isprovocirala da joj sa evropske adrese stigne pomenuto upozorenja? Danima pred stizanje „ed-memoara” u našoj javnosti se raspredalo o tome kako treba da iskoristimo šansu koja se pred nama otvara. Pre tačno dve sedmice Željko Sertić, tadašnji predsednik Privredne komore Srbije, a budući ministar privrede, izjavio je da je izazov povećati izvoz u Rusiju, a čitave prošle sedmice u Privrednoj komori održavali su se sastanci s proizvođačima različite hrane kako bi i oni bili upoznati s procedurama za izvoz i poštovanjem ruskih standarda.

Dodatno i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković sastala se u četvrtak 21. avgusta 2014. u Ministarstvu poljoprivrede Ruske Federacije u Moskvi sa resornim ministrom Nikolajem Fjodorovim, kada je dogovoreno da se ubrzaju procedure za dobijanje dozvola za izvoz u zemlje članice Carinskog Saveza, kao i da u toku sledeće (ove) nedelje mlekare iz Srbije, koje su podnele zahtev za izvoz, dobiju dozvole. Dan posle toga stiglo je upozorenje.

Kao što je poznato premijer je odvratio da će se Srbija ponašati u skladu sa preporukom EU i da neće davati nikakve dodatne subvencije za izvoz na rusko tržište, ali da neće ni sprečavati takvu prodaju.

Inače, Srbija uopšte ne subvencioniše izvoz hrane ni prema jednoj zemlji u svetu, pa ni prema Rusiji. Do sada u javnosti nije bilo reči o tome da će naša eventualna šansa da Rusi, umesto španske šunke, jedu srpsku pečenicu pomoći subvencijama, odnosno parama iz budžeta kako se to radi u slučaju tih podsticaja. Sa stanovišta povelike rupe u našoj državnoj kasi, kada se najavljuju smanjenja i plata i penzija i ostalih državnih davanja, tako nešto je gotovo nezamislivo. Čak i da se opredelimo da pomognemo naš izvoz u             Rusiju morali bismo kod nekog u inostranstvu da pozajmimo pare za tako nešto.

Nije bilo reči ni o tome da bi izvozne firme mogle da dobiju kredite za izvoz hrane u Rusiju preko, na primer Fonda za razvoj, niti da bi država mogla da garantuje za te kredite kod poslovnih banaka. Takva praksa podsticanja izvoza kod nas je davno napuštena. Niko kod nas nije ponudio ruskim investitorima da kupuju ili prave fabrike hrane niti da podižu višegodišnje zasade voća, uz to pod povlašćenim uslovima.

U našoj javnosti i ranije se govorilo o tome kako da iskoristimo sporazum koji sa Rusijom imamo o slobodnoj trgovini, međutim činjenica je da ga nismo iskoristili, iako je zvanično potpisan još avgusta 2000. Izvoz u tu zemlju još ne dostiže ni 200 miliona dolara, a trebalo nam je čitavih deset godina da sa njima utanačimo fitosanitarne uslove izvoza.

U atmosferi dešavanja oko evropskog upozorenja najviše se govorilo o subvencijama za izvoz od kojih je Srbija odustala još u prošloj deceniji što pod pritiskom Svetske trgovinske organizacije što zbog članstva u CEFTA. Obe trgovinske organizacije snažno se suprotstavljaju takvom vidu pomoći s obrazloženjem da se diskriminišu zemlje koje nemaju para da daju takvu pomoć.

Srbija se, inače, u svojoj politici prema agraru uglavnom ugledala na Evropu. Kada je preteča EU – Evropska ekonomska zajednica davala subvencije za proizvodnju po vrsti proizvoda i za izvoz i mi smo to činili. Kada su oni napustili takvu politiku i mi smo to sledili pa tako proizvođačima dajemo poznatih sto evra po hektaru i subvencije za gorivo, đubrivo, kao i za mleko, stoku.

U vreme socijalizma, kada je država davala pozamašne subvencije za izvoz, takvi su bili i izvozni rezultati. Ovde je već postala legenda da smo nekada izvozili u SAD šunku u limenci, kao i druge mesne konzervisane proizvode. Međutim, malo je poznato da su dobri izvozni rezultati postizani zato što je ta šunka subvencionisana sa čak 60 odsto vrednosti, a da je prosek izvoznih subvencija za tu grupu proizvoda bio 30 odsto vrednosti izvoza. Takođe je legendarna i priča o izvozu mlade junetine u Italiju i Grčku, poznatog „bebi bifa” u količini od čak 20.000 tona. Poslednjih godina izvezemo u proseku hiljadu tona tog mesa. Razlog, više nema podsticaja za prodaju na stranom tržištu, ali, nažalost, ni stoke i mesa.