Trgovina - Srbija

Hipermarketi gube trku

Razlike u cenama između supermarketa i hipermarketa sve su manje, pokazuje istraživanje „Potrošača”.

Dok su prethodnih godina cene u velikimprodajnim objektima na obodima gradova bile znatno niže nego u komšijskim prodavnicama, to više nije slučaj, ušteda je trenutno praktično zanemarljiva.

Naime, poređenje cenovnika u najvećim trgovinskim lancima pokazuje da korpa od 36 namirnica u hipermarketima „Tempo” košta nešto više od 7.700 dinara, a u supermarketima „Maksi” oko 7.800 dinara, odnosno svega stotinak dinara više.

Poređenja radi, kada smo pre dve godine radili slično istraživanje razlika u ceni iznosila je gotovo 800 dinara. Slično je i sa različitim formatima kompanije „Merkator S”. „Roda” je smatrana drastično jeftinijom od „Merkatora”. Pre dve godine ista korpa je u „Rodi” koštala 6.257 dinara, a u „Merkatoru” 6.755 dinara. Razlika je, dakle, iznosila 500 dinara, a sada svega sto dinara. Tako je verovatno i kod drugih trgovaca, mada su nam iz „Idee” dostavili samo cenovnik za svoje najveće prodajne objekte dok cene iz manjih „Ideinih” prodavnica nismo dobili. Od svih trgovaca tražili smo da nam dostave cene u istom danu za robu istih proizvođača, identične gramaže.

Istina, u hipermarketima „Tempo” i „Dis” odobravaju popust od 10 odsto (u prvom slučaju vikendom, a u drugom svakog dana), ali se on ne odnosi na proizvode koji su već na akciji, akciznu robu...

Još pre više od godinu dana podaci agencije GFK pokazali su da se kupci vraćaju manjim radnjama, odnosno supermarketima i prodavnicama u komšiluku. To znači da se kupuje namenski, a impulsivna kupovina je postala luksuz. Umesto da se potroši benzin kako bi se otišlo do hipermarketa i potrošio novac za nešto što nije bilo potrebno, kupci odlaze u radnje u komšiluku kako bi pazarili samo ono što je zaista neophodno. Način da se zadrže kupci lojalni većim prodajnim objektima, koji prednost daju širem asortimanu robe je i dalje odloženo plaćanje (verovatno najduže u istoriji trgovine – 200 dana) i posebne akcijske prodaje kada se cene znatno spuštaju.

Istraživanje je takođe pokazalo da su cene za dve godine porasle u proseku od 10 do 20 odsto, u zavisnosti od formata prodavnice, a gotovo da nema grupe proizvoda koja nije poskupela. Najviše su podignute cene zejtinu sa oko 100 na više od 140 dinara). Jaja su takođe drastično poskupela za oko 30 odsto, šećer dvadesetak odsto, dok je cena svinjskog buta podignuta za oko 25 odsto. Pakovanje od 200 grama kafe koštalo je od 130 do 150 dinara, a trenutno je od 180 do 195.

Postoji samo nekoliko proizvoda čije su cene praktično zamrznute. Tako je za poslednje dve godine gazirana flaširana voda poskupela za svega nekoliko dinara, što sa druge strane nije slučaj sa mineralnom vodom u balonima od pet litara. Upoređujući cene iz prethodnog istraživanja dolazimo do računice da je „obična” flaširana voda za piće poskupela od 20 do 30 odsto.

I dok je pre dve godine savet kupcima bio da isplaniraju kupovinu i prate naš vodič kako bi uštedeli, jer su se cenovne politike trgovaca razlikovale, ovoga puta zaključujemo da su cenovnici ujednačeniji, kako u različitim formatima radnji tako i kod različitih trgovaca.