Trgovina - Srbija

Kalendar posnih slava povećao prodaju ribe

Razlog je i to što je kalendar posnih slava ove godine više naklonjen proizvođačima i trgovcima. Sve veće slave su ove godine bile posne i na trpezama je bilo više ribe i posnih specijaliteta. Cene se uglavnom nisu menjale u odnosu na prošlu godinu, a najtraženiji su i dalje šaran, oslić i pastrmka.

Cene se nešto malo razlikuju u zavisnosti od toga da li se riba kupuje u ribarnicama ili trgovinama(u većim formatima je jeftinija), ali se prema najnovijim podacima svež šaran prodaje od 600 do 750 dinara, šnicla od šarana ide i duplo više, kečiga 1.800, skuša ide od 900 do 1.200, pastrmka od 700 do 750 dinara po kilogramu, dok je oslić najpovoljniji i može da se pazari i za 500 dinara po kilogramu.

– Imali smo gužvu još prošle nedelje jer je Aranđelovdan bio u petak, pa su mnoge porodice ove godine i ovu slavu obeležile posnom trpezom. Post počinje u petak i spremni smo za veće interesovanje kupaca, ali najveće gužve očekujemo u decembru. Ove godine je specifično to što su stalne mušterije ranije počele da prave rezervacije za Svetog Nikolu i knjiga porudžbina je već delom popunjena, što se nije ranije dešavalo. Što je najvažnije, ribe ima dovoljno i nema razloga za brigu – kaže vlasnik ribarnice na Vidikovcu. Za one domaćice koje su navikle da riblje specijalitete ne spremaju nego kupuju potreban je nešto dublji džep. Mnoge ribarnice sada su se pretvorile i u ketering servise, ali su i cene značajno više. Naplaćuje se i pečenje ribe, pa i čišćenje ukoliko se riba nabavlja u istoj ribarnici. Riblja čorba tako košta od 600 do 700, oslić pečeni od 1.300 do 1.600 dinara, filet pastrmke ide i do 3.500, a skuša i do 3.800 dinara.

Dobro su se pripremili i trgovci, koji i ove godine na akcijama počinju da ističu upravo ribu i to šaran koji se koristi uglavnom kao mamac za kupce i u velikim marketima zato bude i najjeftiniji.

Prema rečima Kruma Anastasova, predsednika Grupacije za ribarstvo PKS i direktora ribnjaka „Kapetanski rit”, sezona prodaje je uveliko počela i može se reći da obećava, jer je potražnja velika, a i slave su ove godine uglavnom posne, pa je prodaja počela nešto ranije nego obično.

– Ovo je period kada se izlovi polako privode kraju i počinje veća prodaja. Cena se nije bitnije menjala u odnosu na prošlu godinu iako su troškovi proizvodnje porasli, ali je takva situacija, da nema najava da će biti poskupljenja. Cene ribe su uslovljene i konkurencijom, na šta smo nebrojeno puta upozoravali. Koliko puta smo ponovili problematiku da su uvoz šarana i cene u okruženju veliki problem za nas, jer su to zemlje koje značajno subvencionišu ribarstvo, a proizvođači ne plaćaju naknade poput naših. Sve to utiče na cene – kaže Anastasov u izjavi za naš list.

Srednja veleprodajna cena šarana je, kaže, od 420 do 440 dinara bez PDV-a. On naglašava da smo za prvih osam meseci uvezli šarana u vrednosti od dva miliona evra, što takođe govori o neravnopravnom položaju domaćih proizvođača.

– Cena se neće menjati ni u narednom periodu iako one ne odražavaju stvarno stanje i trebalo bi da budu više. Porasli su i troškovi proizvodnje, od energenata do hrane i rešavanja ambijentalnih uslova u ribarstvu i nije logično da riba nije poskupela, ali takvo je trenutno stanje na tržištu – kaže naš sagovornik.

On podseća da se svake godine zbog ovakve situacije u ribarstvu površine pod šaranom smanjuju. One su u odnosu na period pre 15 godina smanjene za trećinu. Proizvođači kupcima poručuju da bi ribu trebalo da konzumiraju tokom cele godine, a ne samo u postu, jer je riba proizvedena u Srbiji značajno kvalitetnija od one koja se uvozi iz okolnih zemalja smrznuta ili rashlađena. Naši proizvođači kažu da bi kupci domaći šaran trebalo da prepoznaju kao brend koji bi trebalo da ima glavnu ulogu u ishrani stanovništva. Nije nepoznanica da se u resornom ministarstvu, kažu proizvođači, malo ljudi bavi ribarstvom, što takođe govori o tome koliko im je važan ovaj sektor. Domaći proizvođači su suočeni sa udarima konkurencije iz regiona, koja ima suficit u proizvodnji upravo zahvaljujući subvencijama i nije im problem da spuste cenu. Zato neki naši lanci uvoze poluproizvode ili smrznutu ribu poput pastrmke iz Bosne i Hercegovine, Turske, Albanije ili Crne Gore.

Iako je u svetu tendencija da se ribarska proizvodnja pospešuje na svaki način, to kod nas nije tako, zbog čega je sve manje ribe koja se čuva u otvorenim vodama.