Trgovina - Srbija

“Mejd in Srbija“ ima kupce po svetu

Vrhunski srpski proizvod. Na ove reči, verovatno svi u cugu pomisle na Novaka Đokovića. Istina je da su naš teniser, ali i sportisti uopšte najpoznatiji srpski brend. Čuli su srećnici iz belog sveta i za našu papriku, ajvar, šljivu, vino, rakiju... Ali uprkos krizi koja nikako da se završi, u Srbiji se prave, pakuju i izvoze i drugi proizvodi. A ne nose kopačke i ne drže reket. Oni sa deklaracijom i rokom trajanja, koji su po kvalitetu stigli čak i u svetski vrh! Traženi su, rado kupovani i trošeni.

Postoji nekoliko proizvoda „mejd in Srbija“ koji su poznati izvan naših granica. I to ne samo od Vardara pa do Triglava. Popularni su i u zapadnoj Evropi, Americi, Africi, Aziji. Internom analizom našeg lista, na spisku važnih srpskih artikala našlo se mnogo toga od hrane, grickalica, preko garderobe, pa do oružja.

Nije tajna da su omiljeni srpski brendovi „plazma“, „jafa“, „smoki“, „eurokrem“, „knjaz Miloš„, a pazare se i dalje uglavnom na Balkanu i kod naše dijaspore širom sveta.

Na listi proizvoda koji traju su i „najlepše želje“, pršuta, ajvar, kajmak, sir, rakija, maline... Iako ih je savremena tehnologija oružja „pregazila“ pre mnogo godina, nekoliko proizvoda naše „Zastave oružja“ i dalje su veoma traženi u inostranstvu - „CZ 999 škorpion“, „E39“ i dalekometna puška „crna strela“.

- U veoma surovoj tržišnoj utakmici moguće je opstati samo ponudom proizvoda izuzetnog kvaliteta - kaže direktor ove kragujevačke kompanije Rade Gromović. - „Zastava oružje“ je prisutna na svetskom tržištu duže od 160 godina. Krajem osamdesetih pojavio se CZ99, sankcije su omele njegov uspeh, ali su naslednici CZ999 „škorpion“ i EZ9 u punoj meri afirmisali brend „zastava“. Posebno osvojivši američko tržište, na kojem je u poslednjih pet godina prodato preko 10.000 jedinica.

Prema Gromovićevim rečima, pored američkog tržišta i u ostale delove sveta, pre svega tržište Bliskog istoka i zapadne Afrike u istom periodu je prodato preko 30.000 jedinica od čega su 2.000 u „luks“ varijanti.

- Svojom pouzdanošću, lakoćom rukovanja i efikasnošću, strane kupce osvojila je i „crna strela“, dalekometna antimaterijalna puška koja ima i atribute snajperske puške - kaže Gromović.

- U proizvodnom programu godišnje imamo blizu 80 različitih artikala, a time smo jedini svetski proizvođač koji je u domenu proizvodnje lovačkog, sportskog i vojnog oružja, sa toliko različitih proizvoda.

Na godišnjem nivou „Zastava“ proda oko 150.000 jedinica, od pištolja, karabina do mitraljeza, bacača granata i drugih proizvoda. Vrednost izvoza kreće se od 40-45 miliona dolara. Samo u Ameriku izvezu lovačko oružje u vrednosti oko 12 miliona dolara.

Kao specijalista za izradu predmeta od kože, novosadski „Manual“ je odavno osvojio svetsko tržište. Muške i ženske kožne torbe, kaiševi i neseseri, pronašli su put do kupaca u svim republikama bivše SFRJ kao i u Norveškoj, Češkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Australiji, Rusiji i Velikoj Britaniji.

Gotovo da nema vodene grabljivice koja se još nije upecala na čačanski mamac „ružno pače“. Zato preduzeće „Agli Dakling“ („Ružno pače“) svoje varalice izvozi u čak 28 zemalja sveta! Čak 88 odsto proizvedenih veštačkih mamaca za sportski ribolov od ukupne godišnje proizvodnje ide za inostranstvo.

- Naš mamac postao je u svetu poznat još pre više od dve decenije, kada je firma „Ružno pače“ radila u sklopu čačanskog „Grafoprometa“ - kaže Dragan Filipović, suvlasnik „Agli Daklinga“.

- Veliko iskustvo i godine testiranja dali su rezultat i naši mamci postaju poznati širom sveta po neprevaziđenoj lovnosti. Najveći deo posla u proizvodnji ovih varalica je ručni rad i tehnološki postupak procesa proizvodnje je patentiran. Varalice nastaju od specijalne vrste drveta - južnoameričke balse ili afričkog žutog drveta sambe.

U ovom momentu firma izvozi u Kanadu, Ameriku, Kolumbiju, Čile, Rusiju, Litvaniju, Estoniju, Ukrajinu, Slovačku, Italiju, Finsku, Nemačku, Holandiju, Japan. U već čuvenom čačanskom preduzeću proizvodi se više od 1.200 vrsta mamaca, u zavisnosti od veličine modela i njegove dekoracije. Mesečno se proizvede od pet do 10.000 varalica. U Srbiji se ovi proizvodi mogu kupiti samo od firme „Ribosport MM“ iz Užica.

Pre nekoliko godina, ambiciozno je pokrenut projekat sa imenom „Vrhunski srpski proizvod“. Trebalo je da se organizovano, uz pomoć države, našim firmama koje prave kvalitetne artikle iz bilo koje oblasti, prokrči put na svetsko tržište. Sve to uz pomoć sportista i umetnika. Ideja je čak bila da se širom Evrope, Amerike otvaraju radnje, sa srpskim asortimanom, koji nosi etiketu „vrhunski srpski prozivod“. Bilo bi tu nekoliko komisija, niz uslova koje prozivod mora da „položi“ da bi bi postao „top“.

Jedan od nosilaca inicijative Zoran Ilić, direktor kompanije „Biomelem“, ipak, misli da kada je u pitanju popularnost i prodaja naših proizvoda, robe široke potrošnje, ne može se govoriti o velikoj popularnosti u svetu, već samo u regionu.

- Naši proizvodi „dobacuju“ do našeg regiona - kaže Ilić.

- Mislim da je 12 zemalja od kojih treba da računamo i bivše republike SFRJ, maksimalan broj na kom su recimo prisutni voda „knjaz Miloš„ i „plazma“ keks. Prodaju u pojedinim zemljama sporadično postužu naši proizvođači rakija, od „žute ose“ pa nadalje, vina, „fud lend“, „nektar“, ili neko treći. Napraviće trenutan i kratak proboj, ako sve je to nedovoljno da bi se govorilo o bilo kakvoj svetskoj popularnosti.

Prema Ilićevim rečima, srpski prozvođači su oslabljeni i iscrpljeni ratovima, sankcijama, lošom politikom prethodnih vlada koja nije štitila niti razvijala proizvodnju do svetske popularnosti.

- Očekujem od ove vlade da podrži projekat „Vrhunski srpski proizvod“ - VSP, kojim svi zajedno treba da uđemo u kreiranje zajednikog globalno prepoznatljivog brenda - kaže Ilić.

- Da bi se to realizovalo potrebno je da se formira dugoročno javno privatno partnerstvo i da se svi VSP srpski proizvođači kao ujedinjeni izvoznici stave i funkciju motora, ili lokomotive privrednog razvoja.

Softveri i sistemi upravljanja

Naučnici beogradskog instituta „Mihajlo Pupin“ zaposleni u preduzeću „Automatika“ su zahvaljujući neprekidnom praćenju tehnološkog razvoja u oblasti sistema upravljanja, obezbedili dobru poziciju na svetskom tržištu, čak i u ozbiljnoj konkurenciji velikih stranih kompanija.

- Reč je o kvalitetnim sistemima upravljanja, uređajima i softverima različitih tehnologija koji zadovoljavaju visokotehnološke standarde i mogu da se primenjuju od lokalnog nadzora do proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije - objašnjava mr Milenko Nikolić, direktor „IMP-Automatike“.

- Od 2001. godine naši DCS sistemi upravljanja postavljeni su u oko 70 odsto srpskih termoelektana i na svim agregatima hidroelektrana. Druga oblast u kojoj imamo svetske proizvode su sistemi za upravljanje saobraćajem odnosno za naplatu putarine. Veliko iskustvo u gradnji i održavanju ovih sistema, po rečima našeg saradnika, omogućilo im je da slične projekte realizuju u zemljama regiona i Rusiji. Naši sistemi „naplaćuju“ putarinu na auto-putu Sarajevo - Zenica, a ugovorili smo je i na delu auto-puta u okolini Banjaluke. Sisteme za nadzor postavili smo u hidroelektranama „Višegrad“ i „Trebinje“. Osim toga, nadomak smo velikih poslova u Turskoj, Egiptu i Nigeriji, i to po sistemu „ključ u bravu“.

Najveće učešće u izvozu

Najveće učešće u izvozu Srbije za devet meseci ove godine imali su drumska vozila - 1.621,2 miliona USD, električne mašine i aparati (888,7 miliona USD), povrće i voće (551,6 miliona USD), žitarice i proizvodi od njih (526,5 miliona USD) i odevni predmeti (482,5 miliona USD). Izvoz ovih pet odseka činio je 36,2 odsto ukupnog izvoza u posmatranom periodu.

Izvozne grane

Najstabilniji rast izvoza u prvih devet meseci ove godine zabeležio je sektor primarne poljoprivrede i lova od 21 odsto u odnosu na isti period prethodne godine - kažu u Prvivrednoj komori Srbije.

- Devetomesečni izvoz ovog sektora iznosio je 660,8 miliona dolara, a suficit je 230,4 miliona dolara, dvostruko veći od prošlogodišnjeg. Značajan suficit su još ostvarile i proizvodnje prehrambenih proizvoda - 607,6 miliona dolara, električnih proizvoda - 212,6 miliona dolara i odevnih predmeta - 212,2 miliona dolara. Najveći deficit evidentiran je kod eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa i hemijske industrije. Ubedljivo najznačajnije izvozne grane su proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa učešćem u izvozu 17,4 odsto i proizvodnja prehrambenih proizvoda - sa 11,3 odsto učešća u izvozu.