Trgovina - Srbija

Najstrože kazne trgovci plaćaju u Sloveniji

Da li će se neki od trgovaca žaliti nadležnim sudovima još nije potvrđeno, ali je ministarka trgovine Jagoda Lazarević prošle nedelje izjavila da je razgovarala sa resornim ministrom o tome da li da pooštre kaznenu politiku kako bi „trgovci bili destimulisani da izbegavaju uredbu”.

Ona je ipak najavila da će Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama na kojem se trenutno radi imati izuzetno oštru kaznenu politiku. Inače, Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine zemlje u regionu koje još nisu usvojile ovaj propis, dok su u Crnoj Gori u završnoj fazi pripreme. Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama propisuje potpuno zabranjene i dozvoljene (unapred dogovorene) trgovačke prakse. Neke od strogo zabranjenih su, na primer, plaćanje robe posle 30 dana za lako kvarljive proizvode, a 60 za ostale artikle, otkazivanje porudžbine u poslednjem trenutku, jednostrane izmene ugovora, prenos rizika na dobavljače… Osnova ovog propisa je evropska Direktiva o nepoštenim trgovačkim praksama, s tim što je zemljama pojedinačno ostavljeno da je modifikuju, dakle zakoni mogu da budu i stroži.

Kada se pogledaju prakse iz našeg okruženja, pa i šire vidi se da su upravo kazne to što ih razlikuje i da su kaznene mere najbolji recept za sređivanje tržišta. Kada je inspekcija nedavno izrekla prve kazne zbog nepoštovanja uredbe, komentar koji se najpre čuo u javnosti je da su simbolične. Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva” je rekao da kazna izrečena najvećem trgovinskom lancu predstavlja „dnevni pazar u pet najprometnijih radnji u Beogradu”, a ima ih više od 550 u celoj zemlji.

Kako to izgleda u regionu?

Prema podacima Agencije za zaštitu tržišnog od stupanja na snagu zakona 2018. do prošle godine naplaćeno je oko 12 miliona evra, a jedna od najvećih kazni je protiv Špara koji je pojedinačno kažnjen sa 172.000 evra. Njihov domaći lanac „Plodine” su, na primer, kažnjene sa 15.000 evra jer su kasnili sa isplatom dobavljaču, dok je otkupljivaču mandarina iz Opuzena naplaćena kazna od 46.000 evra jer je koristio pregovaračku snagu i nametao nepovoljne uslove dobavljačima.

Pre pet godina je kaznu platio i „Kaufland” i to 80.000 evra jer je zahtevao dodatne naknade za pozicioniranje proizvoda na svojim policama. U Sloveniji je kaznena politika dosta stroža – od 500.000 evra za trgovce do 150.000 evra za dobavljače. U praksi je najviše izrečenih kazni od 10.000 do 100.000 evra u zavisnosti od težine prekršaja. Tamošnji podaci pokazuju da su u poslednjih nekoliko godina najviše kažnjavani veliki trgovinski lanci zbog odlaganja plaćanja i nametanja dodatnih rabata dobavljačima.

„Merkator” je kažnjen sa 90.000 evra (2022. godine) zbog odlaganja plaćanja mleka dobavljačima, a godinu dana kasnije i „Špar” sa 65.000 evra jer je menjao ugovore sa dobavljačima. „Tuš” je platio 10.000 evra jer je imao nepoštene uslove u lancu snabdevanja voćem i povrćem. U Severnoj Makedoniji su propisane kazne do 20.000 evra za trgovce koji koriste tržišnu snagu i nameću proizvođačima dodatne troškove. Čak i u Bosni i Hercegovini koja nema ovaj zakon, ali kazne izriče na osnovu Zakona o konkurenciji „Konzum” je kažnjen sa 25.000 evra zbog odlaganja plaćanja i pritiska na dobavljače , a „Bingo” sa 15.000 evra za jednostrano menjanje ugovorenih rabata.

Po istom propisu 2021. godine crnogorski „Voli” je platio 80.000 evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

Iz ovih primera se jasno vidi da kazne za nepoštene trgovačke prakse mogu da budu pozamašne i za velike trgovinske lance i za male trgovce i dobavljače, ali i za odgovorna lica unutar njih. Praksa većine zemalja u okruženju i šire je pokazala da su dosledna primena ovog propisa i adekvatne kazne snažan instrument regulisanja tržišta i zaštite dobavljača.