Trgovina - Srbija

Nove cene bez predaha

Ministarstvo trgovine namerava da zadrži trenutno važeće ograničenje marže na osnovne životne namirnice, a koja iznosi deset odsto - potvrđeno je „Novostima“ u ovom ministarstvu. Međutim, ovo sigurno neće uticati na smanjenje cena svega onoga što se smatra najvažnijim za svakodnevni život. Pritom, kako je marža procentualna, od svakog poskupljenja definitivno će korist imati proizvođači, ali i trgovci. A kako stvari stoje, poskupljenja nam tek predstoje.

Tako je porast cene mesa neminovan već sledeće nedelje, korekcija cene brašna može uskoro da se očekuje, ulje će takođe poskupeti za manji procenat, a sličnu sudbinu možemo da očekujemo i za mlečne proizvode...

Do korekcije cena, koja će se negativno odraziti na sve potrošače, kako objašnjva prof. dr Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dolazi pre svega zbog suše, odnosno zbog manjka poljoprivrednih proizvoda, ali i zbog rasta kursa evra u odnosu na dinar.

- Jedini korektivni faktor rasta cena može biti dodatno smanjenje kupovne moći građana - kaže Ševarlić. - Republičke robne rezerve uticaće na to da se skok cena uspori, ali ni one ne mogu da ga spreče.

Prva bi, kako najavljuje Petar Matijević, vlasnik „Industrije mesa Matijević“, trebalo da bude korigovana cena mesa.

- Rast cene je neminovan, pošto je cena živih svinja dostigla 200 dinara - kaže Matijević. - Samim tim, očekujemo da će cena svinjskog buta biti 600 dinara, a u skladu s njom, biće formirane i ostale cene. Posle svinjetine, može se očekivati i rast cene junećeg i goveđeg mesa, pošto se cena žive junadi sporije pomera, u odnosu na cenu svinjetine.

U „Žitovojvodini“, organizaciji koja okuplja najveće proizvođače brašna u Srbiji, navode kako je i korekcija cene ove životne namirnice, takođe neminovna.

- Ako je prošle godine nabavna cena pšenice bila između 17 i 18 dinara po kilogramu, a ove godine Robne rezerve plaćaju pšenicu 23 dinara po kilogramu, rast cene pšenice u ovoj godini, u odnosu na prošlu godinu, iznosi od 30-35 odsto prema dobavljaču pšenice - kažu u ovoj organizaciji. 

- Samim tim, stvarna cena pšenice, za industrijske mlinare, iznosi najmanje 24 dinara po kilogamu, a to, uz napomenu da su mnogi drugi inputi već poskupili, ili je najavljeno poskupljenje, mora dovesti do porasta cene brašna.

U „Žitovojvodini“ napominju kako je decenijama usklađeni odnos pariteta cena - pšenica:brašno:hleb iznosio je 1:2:4, ali i da se taj paritet već godinama pogoršava na štetu mlinarstva.

- Kritična donja granica ekonomske „izdržljivosti“ za mlinarstvo je danas pšenica : brašno T-500 - paritet iznosi 1:1,5, a iz toga proizilazi da mora doći do do korekcije cene osnovnog tipa brašna T-500 od ovogodišnje pšenice, a cena će se kretati u relaciji 36-38 dinara po kilogramu, u mlinu, u rinfuzi.

- Posle ukidanja akcijskog rabata, cena ulja će biti korigovana za ovaj procenat - kažu u „Inveju“. - To znači da će cena litra ulja biti povećana za najviše tri dinara.