Trgovina - Srbija

Pelet i dalje preskup – a tražnja velika

Ono što, međutim, nije rešeno jeste i dalje nerealno visoka cena ovog ogrevnog drveta zbog koga su mnoga domaćinstva prešla sa struje na pelet i ugradili kotlove, a sada je pitanje koliko će im još dugo biti isplativo da se uz ovolike cene greju tokom zime.

– Situacija na stovarištima je sada bolja nego što je bila, ali je tražnja i dalje velika, uz nerealno visoka cene koje idu i do 43.000 dinara. Na pojedinim prodajnim mestima pelet može da se nađe i za 38.000 dinara, ali se očekuje da će se cene stabilizovati kada se i ponuda ustali – kaže za „Politiku” profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić. On dodaje i da su mnogi novi potrošači u ovom periodu masovno kupovali pelet, što je dodatno povećalo tražnju.

Nakon naglog rasta potražnje tokom oktobra i novembra ove godine koju domaće fabrike nisu mogle da isprate, došlo je do naglog uvoza peleta u Srbiju. Samo u novembru u Srbiju su uvezene 36.293 tone drvnog peleta, što je količina koja se u nekim normalnim tržišnim okolnostima u ranijim godinama uvozila za šest meseci, a sada je uvezena za jedan mesec.

– Ovogodišnje iskustvo sa čekanjem na nabavku peleta trebalo bi da bude pouka svima koji se i ubuduće budu ovako grejali, da ogrev kupuju u aprilu kada ga ima i kada mu je i cena povoljna, a ne da čekaju oktobar i novembar – ističe naš sagovornik.

Upitan koliko su trgovci sami sebe diskvalifikovali time što drže nerealno visoke cene baš kada je prodaja počela da raste, kaže da je to loša poruka trgovaca, ali veruje da će tržište, odnosno uravnoteženje ponude i tražnje to regulisati i da će pelet ostati dominantan za ogrev i narednih zima, jer pruža komfor, ističe naš sagovornik.

On podseća da su cene u novembru dostigle rekordne nivoe u poređenju sa cenama u prethodnom delu godine, tako da su bile više i do 45 procenata u poređenju sa cenama iz septembra. I ove sadašnje cene ako ih poredimo sa troškovima proizvodnje, distribucije i prodaje, trenutne cene su više za oko 30 procenata u odnosu na cene koje bi bile opravdane, ako se u obzir uzmu ovi troškovi.

Rezultati poslednjih istraživanja pokazali su da potražnja za drvnim peletom polako opada, a da se ponuda postepeno oporavlja. Inače, Srbija već ima proizvodnju koja može da pokrije domaće potrebe. Domaća proizvodnja je oko 500.000 tona više nego dovoljna, budući da trošimo oko 480.000 tona, što znači da ostatak drvnog peleta može i da se izvozi. Osim toga, i što se tiče ekologije, drvni pelet je poželjan za grejanje jer nema štetnih emisija gasova, što je izuzetno važno i za čistiji vazduh.

Ljubinko Savić iz Privredne komore Srbije kaže da je situacija na terenu šarolika u smislu da ima problema sa sirovinom zbog nepristupačnog terena u ovom delu godine i da dnevne isporuke na stovarištima budu gotovo odmah rasprodate.

– Limitirajući faktor u ovom času je zima, sneg i klizav teren zbog čega se ne ide tako često u seču, a tražnja je s hladnijim danima veća, tako da nisu baš sve potrebe podmirene, ali je svakako bolje nego šo je bilo početkom jeseni. Problem je međutim i dalje nerealni visoka prodajna cena na šta upozoravaju i proizvođači ističući da trgovci neopravdano podižu cene ogreva – kaže Savić.

Na pitanje da li bi to mogao biti razlog da se pređe na neku drugu vrstu ogreva, kaže da realno to očekuje, jer svi oni koji su uveli peći na pelet nemaju više toliko povoljnu računicu da se greju. Tako da ostaje da se vidi da li će pelet da pojeftini ili će se prelaziti polako na toplotne pumpe – zaključuje naš sagovornik.