Trgovina - Srbija

Slobodna zona u Smederevu

Na površini većoj od 100 hektara u Smederevu otvorena slobodna zona, deveta od 12 koliko je u Srbiji planirano. Gradske vlasti veruju da će to dovesti do otvaranja novih radnih mesta.

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević i ministar odbrane Dragan Šutanovac otvorili su u Smederevu Slobodnu zonu koja se prostire na površini većoj od 100 hektara.

Šutanovac je rekao da slobodne zone poput ove pospešuju ekonomski razvoj i omogućavaju investicije domaćih i stranih privrednika. Ta zona će omogućiti veće zapošljavanje lokalnog stanovništva, kao i da se grad Smederevo stabilizuje u ekonomskom pogledu, naveo je Šutanovac.

Vlada Srbije je donela odluku da proglasi 12 lokacija za slobodne zone, a u Smederevu je otvorena deveta. Šutanovac je istakao da se pred Srbijom, uz otvaranje ovakvih zona, nalazi još jedan veliki zadatak - nastavak radova na izgradnji infrastrukture.

Prema rečima ministra, infrastruktura je jedna od najvažnijih pretpostavki dolaska stranih investitora, zapošljavanja ljudi i ekonomske stabilizacije Srbije.

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević posebno je naglasio značaj otvaranja slobodne zone sa aspekta otvaranja novih radnih mesta.

"Apsolutno sam ubeđen da je Slobodna zona lokacija gde će se otvarati nova radna mesta i da je to put revitalizacije smederevske privrede", rekao je Umičević i dodao da će od slobodne zone koristi imati i ovdašnja luka.

Ambasador Belgije u Srbiji Alen Kundicki ukazao je na značaj funkcionisanja slobodnih zona sa aspekta ekonomskog razvoja, ali i privredne saradnje dve države. On je rekao da su odnosi dve zemlje odlični, kao i da postoji prostor za njihovo unapređenje, posebno u ekonomskom pogledu.

Šutanovac, Umičević i belgijski ambasador obišli su belgijsku firmu "Metiks", koja u Slobodnoj zoni u pogonima prerađuje cevi i limove i izrađuje metalne konstrukcije. Osnivači Slobodne zone su, uz tu belgijsku firmu, grad Smederevo, kao i još četiri preduzeća i akcionarska društva.

Pogodnosti za poslovanje u toj slobodnoj zoni su što se na uvezenu opremu, mašine i građevinski materijal ne plaćaju carina i druge dažbine, kao i što se porez na dodatu vrednost ne plaća na energente.

Pravna lica, koji se bave proizvodnjom u slobodnim zonama, oslobođeni su poreza na dobit za 10 odsto, a PDV se ne plaća na unos dobara u Slobodnu zonu.