Trgovina - Srbija

Spoljnotrgovinska razmena Srbije premašila 68 milijardi evra

Spoljnotrgovinska robna razmena je izraženo u dolarima iznosila u istom periodu 76.960,6 miliona dolara, što je bilo za 11,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 34.096,1 miliona dolara, što čini povećanje od 11,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 42.864,5 miliona dolara, što je za 11,2 odsto  više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 30.312,3 miliona evra, što čini povećanje od 7,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 38.125,6 miliona evra, što predstavlja povećanje od 7,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 87.68,4 miliona dolara, što čini povećanje od 8,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 78.13,3 miliona evra, što je povećanje od 5,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,5 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,4%); sledi Beogradski region (22,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,2%), Region Južne i Istočne Srbije (21,7%), a oko 1,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,4%); slede Region Vojvodine (29,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,0%), Region Južne i Istočne Srbije (9,0%), a oko 1,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Ne raspolaže se  podacima za Region Kosovo i Metohija.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,5% (20975,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 26,7% (9118,6 mil. dolara) i oprema, 11,7% (4001,0 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,9 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,5% (22928,4  mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,1% (9048,1 mil. dolara), i oprema, 12,1% (5204,5 mil. dolara).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,3% (5683,6 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,4% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su kada je reč o izvozu: Nemačka, Italija, BiH, Kina i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3072,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, nafte i naftnih derivata, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Izvoz Srbije iznosi 5036,0 mil. dolara, a uvoz 1963,3 mil. dolara za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 256,5%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4472,2 mil. evra, a uvoz 1753,6 mil. evra (suficit iznosi 2718,6 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 255,0%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Nemačkom, Švedskom...

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Poljskom, Italijom, Ruskom Federacijom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 34,6% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,3% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,9 odsto.

U novembru 2025. godine je izvezeno je  robe u vrednosti od 3.056,0 miliona dolara, što čini povećanje od 8,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3986,7 miliona dolara, što je povećanje od 13,4%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2640,9 miliona evra, što čini povećanje od 0,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3445,3 miliona evra, što je povećanje od 4,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2025/oktobar 2025. godine pokazuje pad izvoza za 0,6% i rast uvoza za 4,8%. Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2025/oktobar 2025. godine pokazuje pad izvoza za 0,5% i rast uvoza za 6,0%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec novembar na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju rude bakra i koncentrata (169 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (149 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz motornih  vozilima za prevoz lica, osim autobusa (125 mil. dolara); sledi izvoz rafinisanog bakra (96 mil. dolara);  poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (85 mil. dolara).

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je električna energija naš prvi uvozni proizvod (127 mil. dolara);  drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (102 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz gasnih ulja (81 mil. dolara); sledi uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (73 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz delova i pribora za motorna vozila (65 mil. dolara).

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju, preneo je Tanjug.