Trgovina - Srbija

Spoljnotrgovinska razmena u prvih osam meseci veća za 6,4 odsto nego pre godinu dana

Izraženo u dolarima, razmena je iznosila 61,02 milijarde, odnosno 11,5 odsto više nego u prvih osam meseci prošle godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 23,70 milijardi evra, što čini povećanje od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz je vredeo 28,80 milijardi evra, ili 4,6 odsto više u odnosu na isti period 2025. godine.

Izraženo u dolarima, izvoz je iznosio 27,54 milijarde, 14,0 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 33,47 milijardi, što je za 9,6 odsto više nego u prvih osam meseci 2025. godine.

Deficit je iznosio 5,10 milijradi evra, što čini smanjenje od 11,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine a izraženo u dolarima 5,93 milijarde dolara, što čini smanjenje od 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 82,3 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina, 29,7 odsto, sledi Šumadija i Zapadna Srbija, 25,3 odsto, Region Južne i Istočne Srbije, 24,4 odsto i Beogradski region, 19,8 odsto.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region, 42,3 odsto, slede Vojvodina sa 30,2 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija sa 16,5 odsto i Južna i Istočna Srbija sa 9,2 odsto.

U izvozu su najzastupljeniji proizvodi za reprodukciju sa 59,3 odsto, slede roba za široku potrošnju - 28,5 odsto i oprema sa 12,2 odsto.

Što se tiče uvoza, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 55,3 odsto, slede roba za široku potrošnju - 20,8 odsto i oprema sa 11,2 odsto.

Najveća spoljnotrgovinska robna razmena bila je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije činile su 58,3 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,54 milijarde dolara.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Velikom Britanijom i Češkom.

Najveći deficit zabeležen je u trgovini sa Kinom, najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica, a sledi deficit sa Kazahstanom, Turskom i Poljskom.