Trgovina - Srbija

Srbija uvećava rezerve zlata

Od 2019. na međunarodnom tržištu NBS je kupila 17 tona zlata, ove godine 3,3 tone. Procenjuje se da Srbija raspolaže rezervama zlata u rudi pod zemljom od 700 do 800 tona.

Interesovanje za investicionim zlatom u Srbiji beleži konstantan rast, a u poslednjoj deceniji cena je utrostručena. Samo u prvoj polovini ove godine prodaja tog plemenitog metala je za četvrtinu veća nego u istom periodu prošle godine.

Pre tri godine NBS je imala 38,5 tona zlata vrednih dve milijarde i 100 miliona evra, a sada 51,5 tona zlata koje vredi 5,2 milijarde evra.

Georgi Hristov, direktor "Taveks zlato i srebro", ističe da je reč o politici koja se vodi ne samo u Srbiji, svuda u svetu.

"Trenutno je neki period koji se zove dedolarizacija. U suštini da veći deo centralnih banaka menja dolare kao osnovni aktiv u kojem je čuvala svoje ušteđevine i državne ušteđevine, naravno, sa investicionog zlata, tako da trenutno u mnogo više država investiciono zlato je aktiva broj jedan", ističe Hristov.

Objašnjava da to znači da Srbija procenjuje da je mnogo sigurnije da se aktive čuvaju u investicionom zlatu nego u evrima, dolarima, papirnom novcu i bilo šta ostalo.

Zaštita kapitala

Zlato se oduvek smatralo luksuzom, ali se sve više prepoznaje kao način zaštite kapitala. Globalna potražnja za zlatom je u porastu od 2014. godine, a posebno od početka rata u Ukrajini.

Direktor "Taveks zlato i srebro" objašnjava da je trenutna nesigurna situacija doprinela da je trenutno cena oko 3.700 dolara.

"Mislim da to je samo početak rasta cena koju očekujemo. S druge strane, smanjivanje kamatne stope u SAD, isto doprinosi ozbiljno rastu cene zlata", kaže Hristov.

NBS ima pravo preče kupovine zlata od kompanije Ziđin Koper. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike od 2021. do 2024. godine, u rudnicima u Boru, Majdanpeku i na lokalitetu Čukaru Peki proizvedeno je 27,6 tona zlata u koncentratu.

Rezerve zlata

Procene o rezervama zlata u Srbiji u rudi su negde između 700 - 800 tona sa mogućnošću uvećanja tih rezervi zato što su mnogi projekti na eksploataciji zlata u toku i različite su procene koliko će buduća ležišta da sadrže zlata, procena je geolog i generalni sekretar Saveza inženjera, rudara i geologa Srbije Predraga Mijatovića.

"U zavisnosti od primene neke od tehnologija otkopavanja i prerade te rude, može se očekivati da se između 50 i 60 odsto tog zlata ekstrahuje i pretopi u poluge", kaže Mijatović.

To znači da bi, pojašnjava geolog, ako su procene nekih 700, 800 tona, oko 400 tona zlata moglo da se dobije u polugama, ali to u vremenskom periodu narednih čak i 50 godina.

Prema Ustavu Srbije i Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, sve mineralne sirovine su u državnoj svojini.

Srbija daje pravo privrednim društvima da vrše istraživanje i eksploataciju na osnovu izdatih dozvola.

Kompanije koje obavljaju eksploataciju imaju pravo korišćenja mineralnih sirovina, ali su u obavezi da državi plaćaju rudnu rentu za metalične sirovine koja iznosi pet odsto neto prihoda, kao i poreze i takse.