Trgovina - Srbija

Srpska hrana najskuplja u regionu

Šećerane su popustile i odlučile da snize svoje proizvođačke cene na 79 dinara, pa kilogram slatkog kristala u radnjama ne bi trebalo da bude „teži“ od 95 dinara.

Pod pritiskom „veštačke konkurencije“ koju je država odlukom o privremenom ukidanju carina na uvoz ulja i šećera uvela u Srbiju, proizvođači šećera su napravili novu računicu. Kako najavljuju iz „Sunaka“, spremni su da tržištu ponude i šećer po nižoj ceni od one koju je odredila država.

Posle njihove odluke da snize svoje veleprodajne cene, Vlada Srbije je odustala od bescarinskog uvoza ove namirnice. U cilju stabilizacije tržišta Vlada je u četvrtak ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve da interventno proda dodatnih tri miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja. Cena ulja će u maloprodaji iznositi 142,56 dinara po litru i biće vidno obeleženo kao „ulje iz robnih rezervi“.

- Videćemo da li će uljari pratiti šećerane i spustiti cene - kaže za „Novosti“ ministar trgovine Rasim Ljajić.

- Najava ukidanja carina na uvoz je dala efekat, jer u slobodnoj trgovini niko ne može nikome narediti da snizi cene. Stvorili smo veštačku konkurenciju i to je urodilo plodom, barem kod šećera.

A uljari smatraju da smo nestašice u stvari izmislili. Naime, tvrde da je nestašica ulja psihološki izazvana pričom o suši i štetama koje je ona nanela.

- Nikada nije rečeno da neće biti proizvedeno dovoljno ulja za domaće potrebe, a negativna priča je navela potrošače da kupuju ulje za polugodišnje ili godišnje potrebe - kaže Olga Čurović, direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

- Za poslednjih mesec dana tržištu je isporučeno sedam miliona litara ulja, i trenutno imamo duplo veću ponudu od potrošnje ulja u Srbiji. Od ovogodišnjeg roda i preostalih zaliha proizvodnja će biti više nego dovoljna do sledećeg roda za podmirenje domaćeg tržišta od 80.000 do 90.000 tona godišnje.

Iako nas stalno uveravaju da je hrana u Srbiji najjeftinija u regionu, cenovnici sve to demantuju. Tako, na primer, ulje plaćamo najviše na Balkanu. Trenutno se litar na rafovima srpskih radnji nudi za 170 do 200 dinara, u Bosni i Hercegovini je 165, a u Hrvatskoj i Crnoj Gori 150 dinara.

Deset komada jaja u Mađarskoj je 120, u Bosni i Crnoj Gori je između 155 i 159, a u Hrvatskoj 176 dinara. Građani Srbije za isto pakovanje odvajaju od 150 do 200 dinara. Piletina kod nas prosečno košta 350 dinara, ali je u Bosni i Crnoj Gori jeftinija za desetak dinara. Najskuplje pile plaćaju Hrvati, gde se za kilogram traži oko 670 dinara. Poređenje cena krompira, međutim, pokazalo je potpuno poražavajuće podatke. Srpski krompir je najskuplji - za kilogram se traži od 50 do 80 dinara. U susednoj Crnoj Gori je samo 35, a u Hrvatskoj oko 40 dinara, dok je u Bosni 59 dinara.

- Posebno je problematično to što su cene mnogih naših proizvoda, kao što je recimo „Imlekovo“ pasterizovano mleko, veće u gradovima Srbije nego u Makedoniji, ili Bosni - kaže Petar Bogosavljević, iz Udruženja potrošača Beograda.

- Svetska kriza jeste uticala na rast cena hrane, sada je i povećan porez na dodatu vrednost, ali dobar deo trgovaca, u nedostatku konkurencije, zlupotrebljava recesiju. Problem kod nas predstavljaju i razlike u cenama istih proizvoda, koje „idu“ i do 20 odsto.

Sve nas ovo vraća ka staroj priči o monopolistima među prozvođačima i među trgovcima. Upravo zbiog njihove slobode na tržištu, cene su samo dograđuju i jačaju. S druge strane, država nema načina da ih natera da na svoje rafove stave proizvode i robnih rezervi. Tako ni nedavna intervencija uljem iz državnih zaliha nije dala nikakve razultate.

- Da bi potrošači bili normalno snabdeveni, neophodna je pre svega slobodna trgovina, slobodan ulazak robe na srpsko tržište i slobodno formiranje cena - kaže za „Novosti“ ekonomista Aleksandar Stevanović.

- Sve ostalo je kontraproduktivno i uništava ekonomiju jedne zemlje. Najgore što jednoj privredi može da se desi jeste da kontroliše cene, da stavlja pod kontrolu mnogu robu u usluge, a mi smo to u velikoj meri učinili. Država ne može ništa da popravi, može samo da pokvari, a primer je situacija sa uljem i šećerom. Tek otvaranjem uvoza, stanje će se normalizovati. Cene šećera i ulja svuda u svetu se formiraju slobodno i svako ko hoće može svoje ulje da izvozi ili uvozi. A, ako neko nema para za ulje i šećer, a takvih je pet do 10 odsto, odobri im se socijalna pomoć.