Trgovina - Srbija

Šta koči dolazak trgovinskih lanaca

Na osnovu donetih zakona, srpsko tržište je spremno za investitore. Međutim, u praksi to ide mnogo teže. Čekanje na građevinsku dozvolu i velika administracija često su prepreka postavljanju kamena temeljca za novi trgovinski lanac. Zato je izvesno da će u Srbiju doći samo nemački "Lidl".

Dolazak nemačkog trgovinskog lanca "Lidl" do kraja godine gotovo je izvestan, najavljuju iz Vlade. Zbog siromašnog tržišta i male kupovne moći srpskih potrošača, drugih zainteresovanih, kažu, nema.

Udruženje za zaštitu potrošača smatra da će građani boljitak u novčaniku osetiti tek kada u Srbiju dođe više konkurentnih trgovinskih lanaca. Nadležni tvrde da se priprema teren za dolazak velikih investitora.

San srpskog potrošača je veliki izbor robe i niske cene. Na javi je, međutim, drugačije, malo tržište, niska kupovna moć i nekoliko trgovinskih lanaca koji diktiraju cene.

Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić kaže da treba da dođe više od jednog lanca u istom trenutku jer tada bi to bila utakmica.

"Bojim se da će dolazak samo jednog marketa, kakav god on bio, potpuno da se prilagodi stanju, jer trgovci su tu da bi ostvarivali zaradu. Zašto on ne bi prodavao po cenama po kojim prodaje konkurencija ako već misli da može i time da ostvaruje dodatnu zaradu", naveo je Nikolić.

Da situacija na srpskom tržištu nije sjajna, pokazuje i podatak da je prošle godine promet u maloprodaji bio manji za 5,6 odsto nego 2012. Ove godine procenjuje se da će potrošnja opasti za 7,5 odsto.

Državni sekretar u ministarstvu trgovine Dragovan Milićević rekao je da je ukupna kupovna moć srpskog tržišta za osnovnim proizvodima oko šest - sedam milijardi evra.

"Trgovinski lanci drže tu oko četiri - pet ostalo su STR i, naravno, pijace. Tako da siromašno tržište i mala kupovna moć su u suštini glavni razlozi zašto ovde do sad nije došao ni jedan ozbiljan diskontni lanac", kaže Milićević.

Veličina tržišta, kupovna moć građana, politička stabilnost, kolebanje deviznog kursa, porezi, birokratija i korupcija su stavke koje zanimaju investitore dok odlučuju da li će ući na neko tržište. Potrošače pak zanima da li će trgovine doći sa jeftinijom robom.

Ekonomista Saša Đogović rekao je da ukoliko žele da pridobiju potrošače to će najbolje učiniti kroz zdrav konkurentski odnos i kroz širi asortiman proizvoda i naravno kvalitetniji i na taj način pridobiti potrošače i očuvati i povećavati svoj promet.

"Ja sam sasvim siguran da svaki tržišni igrač koji je ozbiljan i nastupa na ovom tržištu to zna i sagledava i neće ići na nekom nadziđivanje cena ili njihovo zamrzavanje na visokom nivou", rekao je Đogović.

U teoriji, na osnovu donetih zakona, srpsko tržište je spremno za investitore. Međutim, u praksi to mnogo teže ide, slažu se upućeni. Samo čekanje na građevinsku dozvolu i velika administracija često su prepreka postavljanju kamena temeljca za novi trgovinski lanac.