Šta sve uvozimo?

Bez autora

Sep 11 2011

U prvih sedam meseci ove godine, uvezeno je robe za više od osam milijardi evra, a izvoz je bio nešto manji od pet milijardi evra. Srbija ima brojne sporazume o slobodnoj trgovini, pa uvoz nije moguće zabraniti. Šta sve uvozimo? Tanjiri, čaše, patike, tegovi, jabuke, lubenice, ofingeri.... Od igle do lokomotive. Zvuči kao reklama za dobro snabdevenu robnu kuću, a u stvari je deo spiska robe koju uvozimo. To je rezultat sporazuma o slobodnoj trgovini, tako da se uz povoljne carinske olakšice uvoze razne vrste proizvoda. Drugi razlog je što mi, neke od tih smešnih proizvoda, kako često kažemo, čačkalice, metle, četke za bojenje, ne proizvodimo, ili ako proizvodimo to je u malim količinama. Najviše smo, ipak, dali za naftu i derivate nafte, gas, mašine i automobile, a daleko manje za sitnice, poput čačkalica, upaljača, šibica, dugmića, krpa. Ipak, činjenica da, uprkos tome što smo poljoprivredna zemlja, uvozimo paradajz, papriku, boraniju, pasulj, kupus, pa čak i šljivu za koju smo dali 40 hiljada evra, za mnoge može da bude nerazumljiva.

Tanjiri, čaše, patike, tegovi, jabuke, lubenice, ofingeri, samo su deo spiska robe koju uvozimo. Uprkos tome što smo poljoprivredna zemlja, uvozimo paradajz, papriku, boraniju, pasulj, kupus, pa čak i šljivu.

U prvih sedam meseci ove godine, uvezeno je robe za više od osam milijardi evra, a izvoz je bio nešto manji od pet milijardi evra. Srbija ima brojne sporazume o slobodnoj trgovini, pa uvoz nije moguće zabraniti. Šta sve uvozimo?

Tanjiri, čaše, patike, tegovi, jabuke, lubenice, ofingeri.... Od igle do lokomotive. Zvuči kao reklama za dobro snabdevenu robnu kuću, a u stvari je deo spiska robe koju uvozimo.

Slobodan Vučković iz Zavoda za statistiku, kaže da je to rezultat sporazuma o slobodnoj trgovini, tako da se uz povoljne carinske olakšice uvoze razne vrste proizvoda.

"Drugi razlog je što mi, neke od tih smešnih proizvoda, kako često kažemo, čačkalice, metle, četke za bojenje, ne proizvodimo, ili ako proizvodimo to je u malim količinama", kaže Vučković.

Najviše smo, ipak, dali za naftu i derivate nafte, gas, mašine i automobile, a daleko manje za sitnice, poput čačkalica, upaljača, šibica, dugmića, krpa. Ipak, činjenica da, uprkos tome što smo poljoprivredna zemlja, uvozimo paradajz, papriku, boraniju, pasulj, kupus, pa čak i šljivu za koju smo dali 40 hiljada evra, za mnoge može da bude nerazumljiva.

"Ne treba da nas iznenadi, ni nas kao potrošače, ni makroekonomiste, ni ljude koji vode brigu o spoljnotrgovinskom bilansu sa svetom što će nam se pojavljivati možda i veći uvoz voća i povrća nego što je bilo. Cena je ta koja će mnoge naterati da prave sebi posao", kaže Milan Prostran iz PKS-a.

I pored toga što uvozimo sve i svašta, na policama u radnjama većinom je domaća roba, tvrde trgovci. Uvoz diktiraju i određuju potrebe i želje kupaca.

David Vander iz "Skuren Delez grupa" kaže ako ljudi traže određeni kvalitet a nema ga na domaćem tržištu moraćemo da ga nađemo u drugim zemljama.

"Posebnu pažnju pridajemo zemlji porekla, govorim o proizvodima kao što je feta sir, parma šunka. Njih moramo da uvozimo zbog njihovog porekla", ističe Vander.

Možda nam se čini da je to što uvozimo i ono što sami znamo da napravimo znak ili da je tuđe slađe ili da preko hleba tražimo pogaču. Ipak, ako želimo da budemo iskreni, trgovinski deficit od tri milijarde evra nismo napravili na iglama već na lokomotivama. Što je, naravno, metafora koja nije daleko od stvarnosti.