Trgovina - Srbija

Strepnja od daljeg pada kupovne moći u 2013.

U 2013. godini srpski potrošači neće živeti bolje, ali ni mnogo lošije nego u 2012, očekivanja su ekonomista. Uspeh bi, kako kažu, bio da se standard građana očuva na sadašnjem nivou. Nema naznaka, kažu, ni da bi kupovna moć mogla da se poveća, ali ni da drastično padne.

– Ne očekujem bilo kakva velika pomeranja u 2013. godini. Biće poboljšanja u industriji i verovatno u poljoprivredi i to su dve ključne grane koje generišu sve ostalo. Samim tim će i izvoz verovatno biti veći, ali pitanje je u kojoj meri bi sve to moglo da se odrazi na tržište rada, povećanje broja zaposlenih i samim tim na standard i platu prosečnog srpskog potrošača – smatra ekonomista Goran Nikolić.

Njegov kolega Aleksandar Stevanović, takođe ne očekuje nikakve radikalne promene u novoj godini kada je o kretanjima na tržištu i standardu građana reč.

– Kupovna moć jednostavno nema odakle da raste i bićemo srećni ako ostane ista kao u 2012. godini. Zbog toga u 2013. ne očekujem ni bilo kakav spektakularni rast cena. Novih poskupljenja jednostavno ne može da bude, jer ako potrošači nemaju odakle da plate ni trgovci ni proizvođači ne mogu da podižu cene – objašnjava Stevanović.

U potrošačkim organizacijama kažu da su jedva čekali da vide leđa 2012. godini. Obeležili su je povećanja cena, ali i nestašice.  Jesenji talas poskupljenja podigao je cene namirnica gotovo za 25 odsto, a rafovi sa uljem i šećerom nedeljama su bili prazni.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da država ove godine mora da postupa mudrije i spreči prazne rafove.

– Ali, najgore od svega je to što su se zbog poskupljenja hrane potrošači u Srbiji sve manje bavili kvalitetom i jedino tražili da cene budu što niže. Tačno je da država ne može da zabrani poskupljenja, ograniči cene i na taj način utiče na slobodno tržište. Ali, treba jačati mehanizam Robnih rezervi i tako usmeravati tržišna kretanja i strogo kažnjavati špekulante i kartele. To očekujem da država radi u 2013. godini – smatra Papović.

Iz „šećer i zejtin krize” i talasa poskupljenja, koji i jesu u potrošačkom smislu obeležili 2012. godinu, isplivalo je i nekoliko zadataka i za nadležne. Najpre to da, ukoliko ništa ne promenimo i ove godine može da se desi da imati istu situaciju. Možda ne sa uljem i šećerom, ali setimo se da su pre dve godine i rafovi sa mlekom bili prazni.

Naučili smo 2012. godine i da država nije policajac koji može da kontroliše cene i marže i da obezbedi dobru snabdevenost tržišta. Tako je prvog januara prestala da važi uredba o ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice. Ako je verovati najavama trgovaca, to što se marže ponovo formiraju slobodno neće izazvati poskupljenja. Nova poskupljenja jedino bi mogli da izazovu proizvođači, ukoliko povećaju cene svojih proizvoda.

– Naša poslovna politika je da posle prestanka važenja uredbe o ograničenju marži neće biti podizanja cena proizvoda na koje se odnosila. Baveći se samo jednom stranom, odnosno trgovcima, uredba nije poslužila svojoj svrsi i stopiranju rasta cena, niti je pomogla potrošačima – navode u „Delezu”, u čujem sastavu posluju „Maksi” i „Tempo”.

Ekonomisti podsećaju da će i u 2013. godini u mnogim oblastima postojati „proizvođači sa dominantnim položajem”. Zato moraju efikasnije da rade antimonopolska tela, a do sada smo bili svedoci da je gotovo svaka njihova bitna odluka oborena na sudu.

Socijalna korpa za ugrožene
Ukoliko se u 2013. godini obistine najave iz Ministarstva trgovine, ugroženim kupcima bi mogla da bude ponuđena takozvana socijalna korpa.

– Nakon potpisivanja deklaracijesa trgovcima doći će do izrade koncepta socijalne korpe sa ciljem da se svim potrošačima, a posebno ugroženim kategorijama, omogući da što lakše i povoljnije zadovolje osnovne životne potrebe. I trgovci i proizvođači bi, vođeni socijalnom i društvenom odgovornošću, trebalo da nominuju jedan ili više proizvoda iz kategorije osnovnih namirnica i da ih u skladu sa svojim mogućnostima, ponude potrošačima pod najpovoljnijim uslovima – objasnili su u ministarstvu.

Bitno je, međutim, istaći da se i dalje ne zna šta će tačno da sadrži buduća socijalna korpa. Ono što je sigurno jeste da neće da sadrži nikakve usluge, a pretpostavka je, i tako pokazuju zapadna iskustva, da će se u njoj naći barem po jedan artikal iz grupe najosnovnijih namirnica i to po povoljnijoj ceni.