Trgovina - Srbija

Veća konkurencija – niže cene hrane

Nemački diskonter „Lidl” već uveliko ispituje lokacije po Srbiji i predstavnici ovog lanca obilaze gradove, potvrdili su „Politici” nezvanično pojedini gradonačelnici, dok su u centrali te kompanije već nekoliko puta identično odgovarali na naša pitanja – da proučavaju uslove i mogućnosti poslovanja u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija.

„Lidl” je još pre više od godinu dana registrovao firmu u Srbiji, a iskustva drugih zemalja otkrivaju zašto ne žele unapred da govore o dolasku na novo tržište. Strategija te nemačke kompanije jeste da u isto vreme pronađe veći broj lokacija i da odjednom otvori veći broj objekata, a ne dva-tri kako to rade drugi trgovci. Na taj način brzo postaju bitan tržišni takmac.

Dolaskom „Lidla”, lanca koji je deo nemačke „Švarc grupe”, tržište Srbije dobilo bi oštriju konkurenciju, a potrošači niže cene, smatraju sagovornici „Politike”. Diskonti uspevaju da ponude robu koja je jeftinija nego kod konkurencije tako što uglavnom prodaju proizvode svoje trgovačke marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.

– U njima 90 odsto robe čine proizvodi trgovačke marke, a preostalih desetak procenata jesu oni artikli bez kojih se ne može, poput „koka-kole”. Diskonti znače znatno niže cene, a ne po nekoliko procenata, kakav je sada slučaj. Kod njih je i do 30 odsto jeftinije nego kod drugih trgovaca. To uspevaju tako što, na primer, ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već u ponudi imaju samo dve ili tri i to uglavnom svoju privatnu marku. Nabavljaju ih u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama – objasnila je Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine za trgovinu, cene i zaštitu potrošača.

Ona dodaje da bi korist bila višestruka.

– Dolazak diskontera na tržište Srbije značio bi u kratkom roku promenu slike tržišta maloprodaje, njegovu dalju konsolidaciju i snažniju konkurenciju među trgovcima, što je značajno pre svega zbog buduće pozicije potrošača. Trgovci bi mnogo više brinuli kako da zadovolje cenovne zahteve potrošača, kako da sustignu sve ono što se nudi u diskontnim prodavnicama. Zahtevi potrošača, koji bi u tom slučaju imali mnogo veće mogućnosti izbora, uzimali bi se mnogo više u obzir prilikom kreiranja politike cena i uopšte politike poslovanja u maloprodaji Srbije – smatra Stankovićeva.

Sa njom je saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

– Mi i sada imamo veliku ponudu proizvoda trgovačkih marki kod vodećih trgovaca, ali to nije isto. Dolaskom diskontera dobili bismo zdraviju konkurenciju i jeftiniju robu. Prema našim saznanjima, „Lidl” će uskoro otvoriti radnje u Srbiji – kaže Papović.

Niže cene u diskontima se obezbeđuju i tako što su ulaganja u prodajne objekte manja. Karakteriše ih paletni način izlaganja robe, neretko i u kutijama, a površine su od 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, što znači da su u rangu supermarketa.

Ono što u Srbiji nalikuje diskontnim radnjama jesu podrumi i diskonti pića gde su cene alkoholnih i bezalkoholnih pića neretko niže od onih u supermarketima. Nije, ipak, reč o organizovanim lancima, koji bi na našem tržištu bili ozbiljna konkurencija velikim trgovcima. A osim nižih cena, korist od dolaska lanca diskontnih radnji bilo bi i objedinjavanje malih proizvođača, koji bi svoju robu plasirali pod robnim markama trgovaca.

Diskontni lanci su napravili veliki proboj u ovom regionu, ali su Srbiju do sada zaobilazili. „Lidl” i „Aldi” su najpre stigli u Sloveniju, a potom je „Lidl” preko noći u Hrvatskoj otvorio desetak objekata. Diskontni lanci posluju i u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji...