Trgovina - Srbija

Zašto više ne popravljamo uređaje

Iako je popravka prepoznata kao ekonomski i ekološki poželjna opcija, većina potrošača i dalje se odlučuje za kupovinu novih proizvoda jer je popravka često skuplja, komplikovanija i manje dostupna. Upravo na to ukazuju i rezultati projekta „REPper”, koji je okupio više od 130 stručnjaka iz više evropskih zemalja, a koji pokazuju da su glavne prepreke visoke cene rezervnih delova, nedostatak stručnjaka, ograničen pristup informacijama i nedovoljno poverenje potrošača.

Podaci sa terena pokazuju da se u praksi popravka i dalje bira znatno ređe od kupovine novog proizvoda – u velikom broju slučajeva potrošači se odlučuju za zamenu čim se uređaj pokvari, posebno kada cena popravke pređe polovinu vrednosti novog proizvoda. To dodatno podstiče takozvanu „kulturu odbacivanja”, u kojoj je brza zamena postala pravilo, a ne izuzetak.

Zato Evropska unija paralelno radi na više mera koje bi trebalo da promene ovaj trend i postepeno izgrade novu kulturu potrošnje. Ključna je nova Direktiva o pravu na popravku, kojom se od proizvođača očekuje da omoguće lakši i povoljniji servis, ali i da proizvodi već u fazi dizajna budu prilagođeni dužem trajanju i jednostavnijem održavanju. U tom kontekstu važnu ulogu ima i uvođenje digitalnih pasoša proizvoda, koji bi sadržali podatke o delovima, mogućnostima popravke i istoriji održavanja, čime bi se povećala transparentnost i olakšalo donošenje odluka potrošača, ali i rad servisera.

Ipak, jedan od najvećih izazova ostaje ekonomija – popravka često ne može da konkuriše jeftinim novim proizvodima koji dolaze na tržište, posebno iz uvoza. Zato se kao rešenje pominju finansijski podsticaji, poput vaučera za popravku, snižavanja PDV-a na rezervne delove i usluge, kao i jačanje kontrole kvaliteta i bezbednosti robe koja ulazi na evropsko tržište. Istovremeno, stručnjaci ukazuju da bez bolje informisanosti potrošača i jačanja poverenja u servise, ove mere neće dati puni efekat.

Evropa, dakle, ne želi samo da produži vek proizvoda, već i da promeni način razmišljanja – od modela „kupi i baci” ka odgovornijem odnosu prema stvarima. Cilj je stvaranje tržišta zasnovanog na popravci, ponovnoj upotrebi i održivosti, što bi, osim koristi za životnu sredinu, moglo da otvori i nova radna mesta i ojača lokalne privrede. Problem dodatno ilustruju podaci o otpadu – u Evropi se svake godine generiše više od 14 miliona tona elektronskog otpada, pri čemu se značajan deo uređaja odbacuje iako bi mogao da bude popravljen i nastavi da se koristi. Procenjuje se da prosečan potrošač zameni električni uređaj mnogo pre kraja njegovog tehničkog veka, najčešće zbog visokih troškova popravke ili nedostupnosti rezervnih delova, što dodatno opterećuje i kućni budžet i životnu sredinu.