Turizam - Srbija

Banjama potreban svež kapital

Novi kapital neophodan srpskim banjama kako bi povećale kvalitet usluga i postale konkurentnije na evropskom tržištu. U banjama i lokalnoj samoupravi su protiv klasične privatizacije, a u PIO fondu podsećaju da su oni vlasnici i da moraju da se pitaju o sudbini ovih centara.

Srpskim banjama je neophodan svež kapital kako bi povećale kvalitet usluga i postale konkurentnije na evropskom tržištu. U banjama i lokalnoj samoupravi su protiv klasične privatizacije, a u PIO fondu podsećaju da su oni vlasnici banjskih rehabilitacionih centara i da moraju da se pitaju kada je njihova sudbina u pitanju.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Penzioni fond je bio stabilan i jak. U to vreme, u svakom trenutku, u njemu je bilo dovoljno novca za isplatu penzija čak četiri godine. Višak novca PIO fond je ulagao u banje u kojima će se odmarati i lečiti njihovi osiguranici. Nezavisni revizori procenili su da su ta ulaganja bila vredna pola milijarde evra.

"Iz tog razloga smo i ušli u sudske postupke za utvrđivanje prava svojine jer smo smatrali da kao vlasnik tih specijalnih bolnica bi trebalo da odlučujemo šta sa tim objektima uraditi", navodi Jelica Timotijević iz PIO fonda.

Vlada je 2007. godine donela odluku o privatizaciji viška kapaciteta u banjama. U udruženju banja uvek su bili protiv toga i naglašavaju da privatizacija banja ne može da se realizuje kao privatizacija ostalih privrednih subjekata.

"Svedoci smo da privatizacija u Srbiji generalno nije prošla dobro. Ako još i ovo privredno blago upropastimo, a možemo da ga upropastimo jednom neopreznom privatizacijom, mi nikada nećemo da vratimo ovu tradiciju, a ne zaboravimo, Bukovička banja postoji 201 godinu, Vrnjačka banja dogodine slavi 145 godina, i tako redom", naglašava Vladan Vesković iz udruženja banja Srbije.

U Vrnjačkoj Banji podržavaju predlog države od pre godinu i po dana o javno-privatnom partnerstvu u banjama.

Direktor Specijalne bolnice Merkur u Vrnjačkoj banji Dejan Stanojević, smatra da bi to bio jedan od najlepših vidova uključenja privatnog kapitala koji bi pomogao da se poprave fasade i napravi jedan objekat od 4 zvezdice, a da pritom nešto što je državno blago to i ostane.

Evropske banje su sve više "velnes i spa" centri nego lečilišta. U PIO fondu se protive tome i kažu da dve trećine banjskih kapaciteta treba ustupiti njihovom fondu i Republičkom zavodu za zdravstvenu zaštitu, a trećinu gostima koji dolaze na velnes tretmane.

U slovenačim termama koje su pre svega velnes centri, poslednjih godina uviđaju da je potrebno ojačati medicinske kapacitete jer osnovna funkcija banja i jeste lečenje i rehabilitacija posle bolesti ili operacija.