Turizam - Srbija

Banje: Topla voda donosi evre

Godišnji prihod koji Srbija ostvari od turizma mogao bi da bude više nego dupliran ako bi se u banje uložilo za početak bar oko 150 miliona evra.

Baš toliko novca potrebno je da se u roku od dve godine izgradi pet spa-centara sa evropskim standardima. Po centru to znači ulaganje od 30 do 35 miliona evra, ali bi svaka od termi uposlila direktno 500, a indirektno nekoliko hiljada radnika. Potencijalnih investitora ima, ali bez pomoći države u obezbeđivanju povoljnih kredita od razvoja banjskog turizma u Srbiji nema ništa.

Srbija je zemlja toplih i lekovitih voda i ima 300 ispitanih i registrovanih izvora. U našoj zemlji postoje sve danas opisane lekovite vode u svetu, a i veoma su dobro raspoređene. Ogroman potencijal, koji, nažalost, veoma malo koristimo. Većina tih voda su termalne i količinski obilne. Srbija se, međutim, nije prilagodila novom vremenu.

U prošlosti smo imali tradicionalne banje, to su bile dobre ustanove inkorporirane u evropski sistem. One su odigrale značajnu ulogu ne samo kada je u pitanju zdravstveni sistem, već i ekonomija zemlje. Opstale su - Niška, Koviljača, Vrnjačka, Ribarska, Sokobanja...

Proširile su kapacitete, modernizovane su, ali to nije dovoljno da se podmire potrebe tržišta. Jasno, jer umesto u svojoj zemlji mnogi građani Srbije odmor provode u, recimo, banjama Slovenije.

U poslednje dve decenije u svetu se umesto lečilišta prave spa-centri. To je novi tip banje, koji u prvi plan stavlja preventivu, odnosno očuvanje zdravlja, ne zapostavljajući i one koji imaju zdravstvene tegobe.

- Voda, blato, klima dopunjuju se znanjem, veštinama, novim tehnologijama - kaže za „Novosti“ prof. dr Milisav Čutović, sa Medicinskog fakulteta.

- Spa-centri zahtevaju velika ulaganja, koja se sporije vraćaju, ali za svaku ozbiljnu državu su zanimljiva zato što su održiva, tačnije podstiču zapošljavanje, potrošnju, utiču na razvoj sporednih delatnosti.

Slovenci su izgradili 15 spa-centara, koji trenutno ovoj zemlji donose više od 50 odsto prihoda od turizma. Ali, u te centre uloženo je oko milijardu evra i uglavnom su to bile strane kreditne linije na duži rok, od 15 do 20 godina, sa kamatama od 1,5 do tri odsto.

- A kod nas se investitori upućuju na komercijalne banke koje daju kredite na pet godina, sa kamatama od 10 do 15 odsto. Zato država treba da obezbedi ambijent u kojem će se investitori opredeliti za ovu delatnost - naglašava dr Čutović.

Svaki spa-centar kao kompleks podrazumeva veliku količinu vode, kupanje tokom cele godine, programe za negu tela, fizičku aktivnost i, naravno, kvalitetne objekte za smeštaj. To je proizvod koji je tražen, a da je to tako najbolje govori podatak da godišnje više od sto miliona ljudi poseti evropske spa- -centre.

- Neke naše tradicionalne banje dobro funkcionišu, donekle su unapredile ponudu, otvorile se i ka zdravim ljudima, ali je to malo u odnosu na potrebe - ističe Čutović.

- Mi imamo veliku količinu toplih voda, veliko domaće tržište, konkurencije nema u krugu od 400 kilometara i imamo dovoljno zemljišta na kojem mogu da se grade spa-centri. U odnosu na zapad, kod nas je radna snaga jeftinija, tople vode možemo da koristimo ne samo za kupanje već i za grejanje, što smanjuje troškove poslovanja, a kako su vode lekovite upotreba hemije svodi se na minimum, samo onoliko koliko zakon propisuje za bakteriološku ispravnost.

To su naše prednosti, pošto po ceni i te kako možemo da budemo konkurentni, a da ponudimo vrhunski kvalitet.

Prošle godine Srbija je od turizma imala prihod od gotovo milijardu dolara, a, prema procenama, nešto manje od 500 miliona dolara ostvareno je u banjama. Sa uloženih samo 150 miliona evra, osim dupliranog prihoda, imali bismo i novih 10.000 kreveta, od tri do četiri puta povećan izletnički sadržaj...

Okolne zemlje od turizma ostvaruju prihod veći od deset milijardi dolara godišnje. Primera radi, najpopularnija banja u Sloveniji - Terme Čatež imala je u prvom tromesečju ove godine čak 110.973 noćenja, 159.369 kupača, 6,8 miliona evra prihoda i više od pola miliona evra profita. A plan je da čista zarada ove godine premaši tri miliona evra.