Turizam - Crna Gora

Boravišna taksa – između propisa i mogućnosti

Crnu Goru je ovih dana zapljusnuo avgustovski turistički talas (Na današnji dan u našoj zemlji boravi više od 130 hiljada turista).

Koliko će nam on sa sobom donijeti novih prihoda, još se pouzdano ne zna, ali se zna da je za sedam mjeseci ove godine prihodovano oko 345 miliona eura, što je za dva odsto više nego prošle godine. 

Osim toga, vanpansionska potrošnja iznosi 140 miliona, što je za tri odsto više nego prošle godine, a kase u crnogorskim nacionalnim parkovima već sada su punije za 30 odsto nego prošle godine.

Kakvi će biti finansijski efekti crnogorskog turizma na kraju sezone s obzirom da imamo sve više turista iz zapadne i srednje Evrope i udaljenijih tržišta, znaće se kada se „podvuče crta“. Inače, u prihodima od turizma značajno mjesto trebalo bi da pripadne boravišnoj taksi. Kažemo „trebalo“, jer od boravišne takse ni izdaleka ne ubiramo onoliko koliko bi trebalo.

15 miliona?

Riječju, boravišna taksa nam se našla između starih propisa (Zakon o boravišnoj taksi donesen je 2004) i neostvarenih mogućnosti. Naime, iako bi boravišnu taksu trebalo da plaćaju svi davaoci usluga smještaja, Crna Gora za NTO godišnje „ubere“ jedva 600 hiljada eura, a kako 80 odsto boravišne takse ide lokalnim turističkim organizacijama za promociju i unapređenje turističkog proizvoda, onda je u pravu dr Rade Ratković, dekan Fakulteta za biznis i turizam iz Budve, koji kaže da bi „poželjno bilo, na bazi evidentiranih i neevidentiranih turističkih noćenja da ukupuni godišnji prihod od boravišne takse u Crnoj Gori bude od 12 do 15 miliona eura“. Uostalom, zemlje u okruženju su mnogo bolje riješile ovo pitanje. U Hrvatskoj, na primjer, visinui boravišne takse svake godine određuje vlada.

Tri milijarde?

Sve u svemu, turistički poslenici malo u šali a malo u zbilji kažu da je boravišna taksa najdublja „rupa“ u turizmu naše zemlje i da je krajnje vrijeme da se mijenjaju propisi i u toj oblasti. Možda će tu „rupu“ zatvoriti šest krupnih razvojnih projekata vrijednih oko tri milijarde eura, kako je nedavno najavio premijer Milo Đukanović.