Turizam - Srbija

Nautički turizam - neiskorišćena šansa Srbije

Sa 2.000 kilometara plovnih puteva, od kojih su tri reke u međunarodnom režimu plovidbe, Srbija ima velike neiskoričhene mogućnosti za razvoj nautičkog turizma, zaključeno je na okruglom stolu, održanom u okviru Sajma nautike, koji se danas završava na Beogradskom sajmu.

Istaknuto je da Dunav, Sava i Tisa imaju međunarodni režim plovidbe, delimično su plovne još dve reke - Velika Morava i Tamiš, a plovidba je moguća i na pojedinim jezerima. Pored kružnih putovanja brodom, moguća je individualna plovidba vlasnika brodova na rekama i jezerima, kao i iznajmljivanje brodova i jedrilica.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Zoran Radmilović naveo je da za Srbiju predstavlja problem nedostatak finansijskih sredstava, ali da je ipak loša organizacija u upravljanju najveća prepreka u oživljavanju i održavanju plovnih puteva.

Neophodna je edukacija stanovništva u priobalju i podizanje ekološke svesti, kazao je on, pohvalivši pokušaj oživljavanja Tamiša.

On je dodao da se mora shvatiti da je korišćenje voda višenamenska oblast, koja nije vezana samo za nautiku i turizam, već i za poljoprivredu, transport i industriju.

Predsednik Udruženja nautičara "Dunavski propeler“ Krsta Pašković predočio je da mora da postoji bolja i direktnija veza lokalnih samouprava sa nadležnim institucijama i ministarstvima, kako bi se programi lakše realizovali.

Predstavnik Grupacije za nautiku i turizam Privredne komore Srbije Đorđe Radovanović je istakao da ne postoji podrška nadležnih insitutucija, već samo spoticanja na svakom koraku i borba sa sporednim stvarima.

On je naveo da ni sami nautičari nisu dovoljno informisani o situaciji na rekama dalje od svoje obale i istakao neophodnost promocije svega što može da se vidi i doživi na rekama. Ljudi koji odlučuju za nautički turizam nisu dovoljno edukovani i već 20 godina traje borba bez rezultata.

Učesnici skupa su ukazali na nepostojanje marina i benzinskih pumpi na vodi, na neadekvatne uslove za pristajanje i boravak u mnogim mestima, ali da je i pored toga najjači utisak učesnika prošlogodišnjih regata bio gostiprimstvo i ljubaznost domaćina i njihov trud da što bolje predstave znamenitosti svojih mesta.

Do drastičnog pada broja nautičara i registrovanih plovila došlo je i zbog odnosa Ministarstva za saobraćaj i vode prema nautičkom turizmu. Zakon o oporezivanju plovila iz 2009. godine nije adekvatan namet za nautičare, jer sezona traje tri-četiri meseca, a novčani nameti se plaćaju čitave godine.

Zbog toga je u poslednjih pet godina alarmantno smanjenjen broj registrovanih plovila – za 70 odsto.

Više puta predlagano je ukidanje poreza, ali je on samo prekomponovan i smanjen za najskuplja plovila.