Turizam - Srbija

Ocene i za turističke inspektore

Vrnjačka Banja u sezoni ugosti i do 7.000 ljudi dnevno u apartmanima i porodičnim kućama, iako zvanično raspolaže sa svega 1.632 kreveta. Svaki četvrti gost, dakle, legne u postelju koja domaćinu donosi čistu zaradu. Ovaj posao u sivoj zoni, osim uštede zbog neplaćanja boravišne takse, za njega je i sigurnost da mu na vrata neće zakucati inspektori.

Ništa bolja situacija nije ni u ostalim turističkim mestima gde cveta nelegalno iznajmljivanje nekretnina. Kopaonik, prema poslednjem izveštaju Sektora turističke inspekcije, Ministarstva privrede, iz prošle godine, ima registrovanih samo 1.149 ležajeva u seoskim domaćinstvima. Procenjuje se, međutim, da i na ovoj planini ima minimum 7.000 kreveta, koji se izdaju turistima. Prema nezvaničnim podacima, na Zlatiboru se rentira oko 22.000 postelja, ali u opštini Čajetina je prijavljeno svega 666 osoba koje izdaju kuće, apartmane i sobe za 3.870 ljudi.

Da su postelje "na crno" rasprostranjene i u Beogradu svedoči podatak da je skoro identičan broj ležajeva, oko 900, prijavljen u prestonici i u Velikom Gradištu!? Najviše kreveta, čak pet puta više nego u glavnom gradu, prijavljeno je u Sokobanji, gde je 629 domaćinstava registrovalo 4.670 postelja.

Turistički radnici koji legalno posluju upozoravaju da ima mnogo "rupa" u sistemu kontrole i da se time praktično podstiče nelegalno poslovanje.

- Inspektori ne mogu da uđu i da kontrolišu apartman koji nije registrovan, već reaguju samo na prijavu gosta da mu je neko izdao neprimeren smeštaj - napominju u turističkim agencijama.

- Baš zato, neregistrovani apartmani koriste svu prednost internet i novinskog oglašavanja, koje niko ne proverava, pošto inspektori funkcionišu po principu dojava. Dakle, vlasnik neće plaćati porez sve dok se nekom ne zameri.

Takav je bio slučaj jednog prestoničkog hostela, koji je na Dorćolu nelegalno radio godinama, dok komšijama nije zasmetao. Zatvorili su ga uz pomoć sanitarne i protivpožarne inspekcije, a ne turističke. U isto vreme godinama u Beogradu radi 80 hostela koji ne ulaze, čak, ni u zvaničnu statistiku.

Ana Trbović, savetnica ministra privrede, najavljuje ozbiljnu reformu turističke inspekcije sledeće godine, kao i kontrolu rada zaposlenih u ovoj službi.

- Napravićemo ravnomerniji raspored inspektora, posebno u nekim delovima gde je izražena siva ekonomija, a nije bilo nijednog inspektora - priča Trbovićeva.

- Ocenjivaćemo i njihov rad i više neće biti dovoljno samo da se pojave na poslu, već će ključni pokazatelj uspeha biti koliko je nedostataka uočeno, broj zatvorenih nelegalnih objekata i koliko je saveta dato da bi se poslovanje popravilo.

Kada pitamo šta može da se uradi, uvek je odgovor da je potrebno više ljudi za kontrolu, ali nismo sigurni da je glavni problem nedostatak kadra. I ako bude bilo potrebno da se angažuje više osoba, verovatno ćemo raditi prekvalifikaciju među već zaposlenima.