Turizam - Srbija

Ruralni turizam neiskorišćena šansa

Jasno je da ruralni turizam ne može biti noseća grana privrednog razvoja u gradu automobila, u gradu u kome je do pre petnaestak godina sve što hoda na dve noge radilo u „Zastavi” ili nekom drugom preduzeću iz metalskog sektora, ali mogućnosti za napredak ima. Pitanje je samo kako u funkciju staviti sve raspoložive kapacitete.

Brojni prirodni resursi leže neiskorišćeni, telekomunikaciona i putna infrastruktura je loša, a malo je i obučenih radnika. No, bez obzira na ove mane i industrijsku tradiciju Kragujevca, ruralni turizam je ipak velika šansa za ovaj grad. Pre svega imajući u vidu da se na njegovoj teritoriji nalazi čak 65 sela sa obiljem, ne samo prirodnih, već i kulturnoistorijskih sadržaja, kao što su manastiri, stare vodenice, arheološka nalazišta...

Seoski turizam je zauzeo važno mesto u strategiji razvoja turizma u Kragujevcu, koji će se kao bazični dokument, sa popisom svih prednosti i nedostataka, naći na dnevnom redu predstojeće skupštinske sednice, ovog petka. U izradi strategije učestvovali su brojni stručnjaci iz različitih oblasti, nevladin sektor, kulturni i sportski radnici, a ključnu ulogu imala je Gradska turistička organizacija „Kragujevac”.

Prema rečima direktorke Snežane Milisavljević, na teritoriji grada danas se seoskim turizmom aktivno bavi 15 domaćinstava. Broj onih koja su formalno kategorisana je veći, ali neka očito nisu bili dorasla zadatku, sa žaljenjem konstatuje naša sagovornica.

– Ima i onih koji su neozbiljno shvatili posao. Mi ih pozovemo da prime goste, a oni kažu da nisu kod kuće, da su otišli kod rođaka, ili da ne mogu trenutno, jer, navodno, kreče. I zaista, nekoliko puta smo bili prinuđeni da goste koji su tražili smeštaj u nekom od kragujevačkih sela odvedemo u domaćinstva koja su na teritoriji susednih opština – priča direktorka GTO, navodeći da je ruralni turizam u Kragujevcu, iako je počeo da se razvija 2010, kada je za ovaj posao licencirano prvo seosko domaćinstvo, ipak još u fazi „uhodavanja”.

Domaćinstva spremna da ugoste turiste u svakoj prilici, tokom čitave godine, nalaze se u Stragarima, Vlakči, Maloj Vrbici, Velikom Šenju, Masloševu, Kamenici i Ramaći. Uglavnom je reč o podrudničkim selima, koja se prostiru severno i severozapadno od Kragujevca.

Smeštajni kapaciteti su, međutim, skromni, oko devedesetak ležaja, a uglavnom je reč o malim objektima. Nedostaju hoteli, s tim da izgradnja takvih objekata zavisi od spremnosti lokalne samouprave da se poveže s privatnim sektorom, pogotovo stranim investitorima.

– Kragujevac je dugo bio oslonjen samo na jednu privrednu granu. To je bila greška, pošto smo sa propašću dominantnog metalskog sektora doživeli kolaps. Seoski turizam ne može u većem obimu doprineti razvoju grada, ali prostora za napredak u toj oblasti svakako ima – kaže zamenik gradonačelnika Kragujevca Obrad Turković, koji napominje da je u projekat održivog razvoja ruralnog turizma grad uložio 12.000, a partner, ambasada Kraljevine Norveške, 48.000 evra.

Da u seoskom turizmu leži ozbiljna razvojna šansa, ne samo za Kragujevac, već i za celu zemlju, smatra i povratnik iz Engleske Dušan Jocić. On je u Prnjavoru, selu udaljenom petnaestak kilometara od Kragujevca, formirao imanje od četiri hektara. Na većem delu je zasadio voće, 2.500 stabala šljive i kajsije, ali na jednoj parceli, kako kaže, planira da izgradi sportske terene i bungalove za smeštaj turista.

– Deset godina sam bio u Engleskoj. Mi njima ne možemo da izvezemo tehnologiju, ni telekomunikacionu, ni automobilsku, ali zato možemo da im ponudimo čistu prirodu i zdravu, ukusnu hranu. Naša država je dala ogroman novac „Fijatu”, o tome slušamo svakog dana, a ta fabrika je zaposlila jedva tri hiljade ljudi. Koliko bi nezaposlenih otišlo na selo, da im je država ponudila neku od napuštenih kuća i kupila samo jedan traktor – pita se Jocić.

Ovakvom razmišljanju u prilog ide i činjenica koja govori o sve većem prisustvu stranih turista u Kragujevcu. Uglavnom je reč o poslovnim ljudima, a njima bi odmor na selu, u idiličnoj atmosferi, svakako prijao. Prema zvaničnim podacima, Kragujevac je 2006. posetio 2.471 turista iz inostranstva, a prošle, 2013, bilo ih je sedam puta više, 15.808. Doduše, mnogi od tih stranih turista su poslovni ljudi koji su ovde došli upravo zbog „Fijata”.