Turizam - Srbija

Seoski turizam: Đakuzi u šljiviku

Niko nema što srpski seljak imade! U ovoj rečenici mogla bi ukratko da se opiše turistička ponuda u selima Srbije u 21. veku. I želje najprobirljivijeg gosta biće uslišene ukoliko odluči da se okrepi u gostima kod srpskog domaćina.

Koliko je seoski turizam u Srbiji napredovao najbolje svedoči ponuda: seoska kuća sa teniskim terenom sa šljakom ili tartan podlogom, sa bazenom u senci ili onim koji ima pogled na polje posuto hajdučkom travom, sa finskom saunom ili turskim kupatilom, pa čak i sa masažom!

- Takve kuće nećete naći ni u selima Slovenije - kaže Vladimir Ivanović, turizmolog i urednik portala Selo.rs.

- Naši domaćini imaju i vrednost više - širok osmeh i nezaboravno gostoprimstvo! Zahvaljujući tome što je selo „ušlo“ u internet, promenila se struktura gostiju i sada nam retko dolaze bake sa unucima koji nikada nisu videli kravu. Većina gostiju su mladi, parovi, biznismeni, ljudi koji su proputovali, koji znaju šta traže i kako da uživaju.

Naravno, bazen ne traže gosti svakog dana, ali mogu ga dobiti u dvadesetak domaćinstava: Gostoljublju (Mionica, Kosjerić), Vila „Milica“ (Trudelj, Gornji Milanovac), Obradovići (Katići, Ivanjica), Lepenica (Ključ, Mionica)... Teniski teren ima „Kačerac“ u selu Brančić kod Ljiga. Sauna i đakuzi su postali „normalna“ stvar u domaćinstvima u Gornjem Milanovcu, Kosjeriću, Kniću i Užicu. Pravi velnes, uz tursko kupatilo, masažu i slanu sobu nudi vila „Etna“ u selu Ugrinovci kod Gornjeg Milanovca.

- Neki kažu da to više nije seoski turizam - kaže Ivanović.

- Tvrdim da greše, jer sve što se nalazi u selu je seoski turizam! Gosti ne zamišljaju seoski turizam kao spavanje u slamarici i buđenje u poljskom ve-ceu! Imamo i izuzetno luksuzne objekte (poput Zdravkovca) u kojima samo noćenje košta 160 evra! Ako je dvoje ljudi spremno da putuje sat i po do sela Zdravkovac da bi za vikend platili 300 evra i kući odu zadovoljni, zar to nije turizam za peticu?

Na zadatku

Neki domaćini imaju toliko gostiju da nemaju više vremena da okopavaju svoju baštu i drže stoku! Da bi gosti jeli domaću hranu, ovi domaćini od komšija kupuju sir, jaja, mleko, meso i sve ostale potrepštine, pa čitavo selo radi za njih. Postoji dvadesetak takvih domaćina i njihov glavni postulat rada je da nema „koka-kole“ - ukoliko gost na tome baš ne insistira!