Turizam - Srbija

Turizam povezuje jugoistočnu Evropu

Na Generalnoj skupštini Asocijacije balkanskih komora, koja se održava u Atini, o problemima razvoja turističke privrede u jugoistočnoj Evropi govorili su predstavnici privrednih komora  Albanije, BiH, Kipra, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Srbije.

O značaju turizma najbolje govori niz inicijativa usmerenih ka razvoju Srbije kao turističke destinacije, od ulaganja u infrastrukturu do edukacije kadrova i izgradnje zimskih centara. Vlada Srbije fokusirana je na razvoj zimskih centara, zatim na područje u slivu Dunava, banjski i ruralni turizam. Koncept turizma iz prethodnog perioda je promenjen. Danas je sve više zastupljen takozvani zeleni turizam, odnosno vraćanje prirodi, avanturizam i aktivni turizam.

Ovo je između ostalog istakao Zdravko Jelušić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS), na Generalnoj skupštini Asocijacije balkanskih komora.

Potpredsednik PKS je ukazao da je u Srbiji prošle godine boravilo 2,2 miliona gostiju, od čega je domaćih bilo 1,2 miliona, ostvareno je 6,5 miliona noćenja, a devizni priliv od turizma bio je 1,05 milijardi dolara.

Turizam je sektor u kome dominiraju mala i srednja preduzeća (oko 92 odsto) od čega najveći broj zapošljava manje od šest ljudi. Posebno veliki značaj ima zapošljavanje žena i mladih ljudi u ruralnom području, što je bitno i za ekonomsku revitalizaciju nerazvijenih krajeva. Učešće turističko – ugostiteljske privrede u društvenom proizvodu Srbije iznosi  oko dva, a u ukupnom izvozu roba i usluga do devet odsto. Prošle godine bilo je 330 kategorisanih objekata sa 17.041 smeštajnom jedicom, a procenjuje se i da oko 800 seoskih domaćinstava sa 5.300 kreveta pruža ugostiteljske usluge. Srbija u ovoj oblasti ima tradiciju dugu 170 godina. Zahvaljujući ulaganjima hotelska ponuda u Srbiji se poslednjih nekoliko godina obogatila novim, modernim hotelima, naveo je Jelušić.

Na skupu u Atini naglašeno je da turizam predstalja i izazov za povezivanje zemalja jugoistočne Evrope. On dobija sve više na značaju zbog mogućnosti za povećanje zaposlenosti, rasta bruto društvenog proizvoda i povećanja izvoza. O koristi razvoja turizma najbolje govore činjenice da svaki dolar potrošen u turizmu doprinosi potrošnji još 3,2 dolara u ekonomiji jedne zemlje. U svakom regionu sveta učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je veće nego učešće automobilske industrije. U svetskom turizmu je direktno zaposleno šest puta više ljudi nego u automobilskoj industriji, pet puta više nego u hemijskioj, a četiri puta više nego u rudarstvu.

Po rečima učesnika Generalne skupštine Asocijacije balkanskih komora u razvoju turizma postoje i problemi, kao što su pravna regulativa, nedovoljno razvijena infrastruktura, nedovoljna povezanost turističkih subjekata. Oni su uputili predlog vladama regiona kako bi ukazali na potrebu dobijanje prioriteta u razvoju turističke privrede i razvoju ove delatnosti kroz strana ulaganja, kao i da se stvore uslovi za pristup evropskim fondovima za zajedničke projekte u oblasti turizma, a da nosioci ovih aktivnosti budu privredne komore i turističke organizacije.