Turizam - Srbija

Vozom kroz Kinu može biti prava avantura

Kina ima 91.000 kilometara pruga i najbrže vozove. Međutim, većina Kineza se i dalje gura u klasičnim vozovima kojih za praznike nema dovoljno.

Jedan kineski radnik, kome je dozlogrdilo čekanje u redu za voznu kartu da bi otišao na odmor kući za kinesku Novu godinu, postao je najnovija senzacija na Internetu kad mu je objavljena slika kako protestuje go, samo u džokej gaćama i čarapama.

Nezadovolstvo i frustracije Čena Veiveija dele desetine miliona Kineza koji su morali i po više sati da čekaju u redovima da bi obezbedili mesto u prenatrpanim prazničnim vozovima.

"Procvetala" Kina, koja se brzo razvija, već ima 91.000 kilometara pruga, najviše u svetu, a u nekim slučajevima i najbže vozove. U ulaganjima države da razvije žeznicu i tehnologiju brzih vozova, konkuriše samo njen svemirski program, na koji su svi Kinezi izuzetno ponosni.

Ali u prilikama masovnih "seoba" s kraja na kraj Kine, u koijma učestvuje i više od 230 miliona putnika, kao za ovu Novu godinu, dođe do raskoraka između ultramodernih brzih pruga, novih tehnologija i masovnosti potražnje u kratkom vremenskom periodu.

Slike gužvi i radnika iz siromašnijih provincija koji rade u razvijenijim delovima zemlje, kako očajno čekaju u redovima pred blagajnama na kojima piše "prodato za sve pravce", ponavljaju se i u danima nakon najvećeg praznika u Kini.

Kineska železnica zapošljava skoro 3,2 miliona ljudi, više nego što vojska ima vojnika (2,3 miliona).
Pruge se danas granaju do Himalaja, pustara u centralnim delovima do tundri Unutrašnje Mongolije i lučkih centara Šangaja, Hong Konga, Dalijana.

Desetine većih gradova povezuju brzi "metak" vozovi, koji su značajno smanjili vreme putovanja za one koji mogu to da priušte. Decembra 2010. pušten je i najbrži voz na svetu.

Kina će ove godine uložiti 106 milijardi dolara u izgradnju železnice kako bi ostvarila zacrtani plan da do kraja godine pusti u saobraćaj 13.000 kilometara brzih pruga, saopštili su zvaničnici.

Tu spada i 1.400 kilometara brze veze između glavnog grada Pekinga i finansijskog centra Šangaja, između kojih će se putovati manje od pet sati. Planirano je da prvi vozovi prugom prolete u Junu, godinu dana pre roka. Probne vožnje u decembru, na delovima izgrađene pruge, već su postavile rekorde u brzini od 486,1 kilometar na sat.

Pošto su uspešno ugradile strane tehnologije u svoja istraživanja i razvojne programe, kineske firme sada konkurišu po svetu sa svojim brzim vozovima rivalima na tom polju, kao što su kanadski Bombardije ili japanske železnice.

Kritičari, međutim, prigovaraju da većina Kineza skromnijeg imovnog stanja ove vozove može da gleda samo na televiziji, a da se i dalje vozi klasičnim vozovima, kojih u ovakvim prilikama nema dovoljno.

To je i razlog što mnogi koji ne nađu karte za jeftiniji voz, a ne troši im se ušteđevina od nadničenja ni na avion, idu autobusima.

Patrik Čovanec sa pekinškog Cinghua univerziteta kaže da je cilj vlasti bio da "ljude preusmere na brze vozove, ali da su loše procenili raspoloženje i da ljudi rađe biraju autobuse". "Ljudima je vredniji novac od vremena", kaže Čovanec.

Železnice su tako došle u situaciju da imaju najmodernije i brže vozove, ali ne i mogućnost da udovolje potrebama većine putnika u vreme praznika i velikih migracija.

Tako za većinu onih, od 1,3 milijarde Kineza, koji idu s kraja na kraj zemlje, putovanje predstavlja pravu avanturu od samog početka. Oni koji uspeju da nabave karte moraju da prođu golgotu staničnih gužvi i uđu u svoj kupe kroz nakrcane hodnike voza.

Ista priča je i u povratku, tako da mnogima trenuci uživanja s porodicom tokom Prolećnog festivala, kako se u Kini nazivaju praznici za lunarnu Novu godinu, presednu pri pomisli na voz za odlazak do mesta gde rade.