Turizam - Srbija

Zaha Hadid pretvara zgradu „Beka” u luksuzni hotel

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice, staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko” u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalni centar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor, a javni uvid u urbanistički projekat počinje danas.

Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”, koja je zgradu fabrike „Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.

– Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta – kažu u kompaniji „Lamda divelopment” i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.   

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent”. U „Lamdi” potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.

Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.

– Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost – kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine, tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada, kao što misle i danas, da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Protivnici gradnje, umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.