Zanimljivosti - Srbija

Mogu li Epl i Mekdonalds sprečiti rat

Pre skoro dve decenije, Tomas Fridman je izneo svoju Zlatnu teoriju o sprečavanju sukoba: dve zemlje koje imaju Mekdonaldsov restoran ne mogu da zarate. Ta zamisao je odgovarala burnim poslehladnoratovskim devedesetim godinama prošlog veka, kada su ljudi smatrali da će se čovečanstvo okrenuti "postideološkim" ciljevima, poput okončanja gladi.

Ta zamisao je nudila i nadu da će "homo ekonomikus" svoj apetit za ratovanjem zameniti velikim mekom i pomfritom. Avaj!

Rat se vratio na jelovnik i Mekdonalds je u nevolji. Može li doba globalizacije krenuti unazad?

Siguran odgovor je ne. Izvesno je da Mekdonalds i druge ikone američkih potrošača, poput Koka Kole i Krafta, stagniraju. Njihova prodaja u zemlji i inostranstvu opada.


Mekdonalds je, prošle godine, u Aziji pretrpeo veliki pad prihoda, kada se ispostavilo da u Kini koriste meso kojem je istekao rok trajanja, dok je u jednom burgeru, u Japanu, pronađen ljudski zub!

Ali, i ukus njihovih proizvoda je promenjen. Kralj brze hrane se sada poigrava umetničkim sendvičima i lisnatim keljom, i to naziva "obnavljanjem brenda".

Ali, nedaće staromodnih ikona američkih potrošača se teško mogu kvalifikovati kao pad usled globalizacije.

Novije američke marke, poput "epla", "ubera" i "starbaksa", guraju napred. I Fridman je ažurirao svoj (kako sam kaže "duhoviti") aforizam koji danas glasi: "Delova teorija sprečavanja sukoba".

Dve zemlje koje su deo istog globalnog lanca snabdevanja ne smeju međusobno zaratiti: ekonomska kazna bi bila previsoka.

Nažalost, događaji upućuju izazov i ovoj, ažuriranoj, verziji. Koliko god Fridman bio pronicljiv, nijedna njegova teorija nije ostala imuna na, kako to neki zovu, posle-poslehladnoratovski svet.

Čak i kada društvo dobije srednju klasu, sukob ostaje urođena osobina naše vrste. Povratak suparništva između velikih sila 21. veka podseća nas da nismo čisto ekonomske životinje.

Da jesmo, već bismo davno smanjili troškove transakcija ukidanjem nacionalnih država i valuta.

Činjenicu da različite kulture imaju iste loše navike i koriste istu tehnologiju ne treba posebno objašnjavati.

Kineski politbiro već godinama oblači poslovna odela. Džihadisti nose džins i pretražuju internet koristeći ajfone (a neki su, bez sumnje, slabi i na Mekdonaldsove pileće krokete).

Oni ipak kritikuju globalnu ekonomiju.

Postojanje više stotina Mekdonaldsovih restorana u Rusiji nije sprečilo Vladimira Putina da, prošle godine, pripoji Krim, koji je takođe imao Mekdonaldsove restorane.

Taj lanac se, posle toga, povukao s ovog poluostrva, ali ne i iz drugih delova Ukrajine.

Isto tako, Mekdonaldsovo prisustvo verovatno neće sprečiti ni izbijanje petog rata između Indije i Pakistana. U međuvremenu, globalna integracija Kine kao da nije ugušila njen osećaj za nacionalizam.

Jasno je da je geopolitika opet postala važna. Postoje i vidljivi znaci da se globalna ekonomija slabije integriše nego ranije.

U izvesnom pogledu, ona se kreće u suprotnom smeru. Decenijama pre finansijske krize 2008. godine, svetska trgovina se širila dvostruko brže od globalnog ekonomskog rasta, kako kažu u Birou za analizu ekonomske politike u Holandiji.

Posle krize, trgovina je usporila korak i danas prati tempo globalnog rasta. Neki od razloga za to su i strukturni činioci, među kojima je i prelazak Kine sa izvozno orijentisanog modela rasta na model koji je više okrenut unutrašnjoj potrošnji.

I tehnologija u svemu ima važnu ulogu. Automatizacija proizvođačima omogućuje da se približe kupcima, bez visokih troškova za nadnice i preteranih troškova transporta. Ako štampanje trodimenzionalnih predmeta uzme maha, taj trend će se dalje učvrstiti.

Ali, usporavanje privrede je i rezultat svesnog izbora. Kampanja za nedavne izbore u Velikoj Britaniji bila je zasnovana, kao nikad dosad, na unutrašnjim temama. Britanski internacionalizam se više ne može uzeti zdravo za gotovo.

Ali ne treba zanemariti ni njihovu poruku: Britanija ostaje demokratski ovan predvodnik. Izborni uspeh nacionalista na zapadu verovatno će u doglednoj budućnosti predstavljati problem.

Prihod u zemljama u razvoju se približava prihodu zapadnih zemalja, u nekim slučajevima i na štetu zapadnjačke srednje klase. Neki glasači to bar tako vide.

Posle višedecenijskog dogovora da se globalne barijere otklone, danas ćemo verovatno početi da postavljamo nove. To loše utiče na finansijske propise, pravila o upravljanju internetom, toleranciju prema imigrantima i necarinske prepreke trgovini.

Najveća britanska banka, HSBC, čak razmišlja da svoje sedište vrati u Hongkong.

U međuvremenu, ono što najbolje povezuje svet - kibernetski prostor - pretvara se u njegovo proizvoljno bojište.

Svetske sile u nastajanju verovatno neće ništa više od starog Sovjetskog Saveza koristiti svoje nuklearno oružje ili poslati konvencionalne trupe na SAD.

Ali strategija "sigurnog međusobnog uništenja" od malog je značaja za kibernetski rat. Zastrašivanje ima smisla kada se prestupnik može prepoznati.

Umesto hladnog rata, anonimnost danas raspiruje "ledeni rat", koji je iz godine u godinu sve manje kul. Širenje kibernetskog oružja - i volja Kine i Rusije da ga razmeste - predstavljaju jednu drugačiju vrstu izazova za "Zlatni" koncept.

Nekada je postojala nada da će nas zajednički ekonomski interesi naterati da položimo oružje. U stvarnosti, različite geopolitičke ambicije vuku nas u drugom pravcu.

Ratoborni igrači mogu pokrenuti lako porecive napade, uz neznatni ekonomski trošak. U izvesnom smislu, to može biti uzvišen oblik globalizacije.

Ali sve to nije ni blizu onoga što smo nekad tako radosno iščekivali.