Nevidljivi kompjuteri

Bez autora
Sep 12 2010

Kompjuteri polako nestaju. Doduše, samo prividno, jer su računari nekada bili veliki kao soba, pa kao ormar, pa... Potom su se preselili na stolove, sada se „gnezde“ u našim džepovima. A uskoro će biti skoro nevidljivi za nas. „Sakrivaće“ se u svakodnevnim predmetima, pa ih nećemo ni primećivati.Budućnost tehnologije o kojoj piše „Njujork tajms“ nagoveštena je u poslednjem „raportu“ iz Silikonske doline. Naučnici zaposleni u „Hjulit-Pakardu“ kažu da su proizveli super-čip, nazvan „memristor“, koji je mnogo jednostavniji i manji od tranzistorskog, osnove svih računara nastalih u poslednjih pola veka.

Nevidljivi kompjuteriKompjuteri polako nestaju. Doduše, samo prividno, jer su računari nekada bili veliki kao soba, pa kao ormar, pa...

Potom su se preselili na stolove, sada se „gnezde“ u našim džepovima. A uskoro će, piše „Njujork tajms“ na naslovnoj strani, biti skoro nevidljivi za nas. „Sakrivaće“ se u svakodnevnim predmetima, pa ih nećemo ni primećivati.

Budućnost tehnologije o kojoj piše „Njujork tajms“ nagoveštena je u poslednjem „raportu“ iz Silikonske doline. Naučnici zaposleni u „Hjulit-Pakardu“ kažu da su proizveli super-čip, nazvan „memristor“, koji je mnogo jednostavniji i manji od tranzistorskog, osnove svih računara nastalih u poslednjih pola veka.

To znači da bi broj „nula i jedinica“ koje mogu da stanu na mikročip mogao da nastavi da raste, čime bi se ostvario Murov zakon.

Ovaj postulat Daglasa Engelberta i Gordona Mura, postavljen još šezdesetih godina prošlog veka, kaže da moć računara raste a isto toliko brzo pada i njihova cena.

Tako je i bilo, sve do sad. Pre 35 godina, Stiv Džobs, danas vlasnik „Epla“ i jedan od najuticajnijih ljudi na svetu, bio je prvi sa snom: jedan čovek - jedan računar. To je bila hrabra ideja.

Još radikalniji bili su naučnici iz „Ziroksa“, koji su već osamdesetih rekli da je „običnom“ pi-siju suđeno da izađe iz mode, i da će se računari „utopiti“ u objekte koje susrećemo u svakom domu. I to se obistinilo: olovke, automobili, pa čak i obični papiri dobili su svoju „pamet“.

Sada u „Hjulit Pakardu“ kažu da će njihovi „memristori“ uneti novu revoluciju - na jedan jedini čip, veliki kao nokat, moći će da stane onoliko podataka koliko danas staje na hard-disk. „Memristori“ će biti ugrađivani i u računare, i u mikrotalasne peći, i u hemijske olovke.

A odatle do novih, dosad neslućenih proizvoda, samo je jedan korak.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik