Zanimljivosti - Srbija

Od „Koloseuma“ u Veroni do kapučina sa jagnjetinom – najčudnije želje i neprikladna ponašanja turista u Italiji

Od pršute i dinje na visini od 2.500 metara, kečapa na morskim plodovima do „Koloseuma“ u Veroni, samo su neke od priča koje zasmejavaju, a ponekad i iznerviraju one koji rade u turizmu.

Italija je jedna od pet najpoželjnijih destinacija na svetu i osvaja putnike širom sveta svojim veličanstvenim planinama, prelepim umetničkim gradovima, dugom morskom obalom, legendarnom kuhinjom i neprocenjivom umetničkom baštinom. Poseti je više od 120 miliona turista godišnje, a u sektoru turizma radi više od 1,5 miliona ljudi.

Međutim, baš onima koji žive i rade u direktnom kontaktu sa turistima, svaka sezona donosi ne samo lepotu i oduševljenje, već i epizode koje se kreću između apsurdnog i nadrealnog.

Šta najviše smeta Italijanima kada su turisti u pitanju

Prema istraživanju u koje je bilo uključeno 1.000 Italijana, a koje je uradio portal Preply, 69 odsto njih smatra da turisti nemaju nikakvog poštovanja prema spomenicima. Njih 24 odsto ne podnosi to što prljaju i što su bučni, 19 odsto ne može da razume njihov kulinarski ukus, 18 odsto se ježi na činjenicu da stranci seku pastu (makarone) kao i da ih jedu prekuvane i ne „al dente“ ili još gore: kašikom.

Njih 12 odsto ne shvata kako mogu da piju kapučino posle 12 jer se ovaj napitak u Italiji smatra napitkom koji se pije samo uz doručak, 12 odsto Italijana ne razume zašto im se stranci obraćaju na maternjem jeziku kao da oni moraju da znaju sve jezike sveta, a 10 odsto prijavljuje da im smeta što bi turisti voleli non-stop da ćaskaju, njih sedam odsto kaže da ne sačekaju da ih konobar odvede do stola nego sedaju gde hoće, što u Italiji nije običaj, dok njih pet odsto nervira činjenica da ne znaju čak da kažu ni „ćao“ niti hvala „gracije“, to jest hvala na italijanskom.

Gastronomske kombinacije koje izazivaju šok

Na kulinarnom frontu, neobične želje se umnožavaju alarmantnom brzinom. U Venetu, regionu bakalara i prestižnog Amarone vina, redovni su gosti oni koji traže špagete sa sipinim mastilom, ali kategorički bez sipe, pečenu ribu uz obilno posipanje parmezanom, ili čak jagnjetinu uz vrući kapućino.

Ne nedostaju ni kombinacije od kojih se Italijani zgražavaju – kečap na morskim plodovima, majonez na amatričani, ceđeni sok od pomorandže u koji je sipana kafa sa ledom, palačinke sa slaninom, čedar sirom i – nutelom. Jedan nezaboravan slučaj uključuje japanski par koji je mirno naizmenično uzimao zalogaje pečene ribe i profiterola od čokolade.

Mnogi ugostitelji, koristeći kombinaciju rezignacije i ironije, pokušavaju da edukuju bez nametanja. „Trebalo bi da im budem kulinarski vodič“, kaže Jakopo Natale iz restorana "Yard" u Veroni, ali na kraju krajeva, dodaje, „svako jede kako želi. Određene kombinacije mi nikad ne bismo napravili, ali ako gost insistira…“

Drugi, poput prestižnog restorana "Le Antiche Carampane" u Veneciji, ostaju nepokolebljivi: „Riba se jede prirodno, bez ikakvih dodatnih začina“. Ipak, ne mogu da zabrane turistima da stavljaju ljutu papriku na ribu ako to vole. Ne nedostaje ni topla čokolada usred leta na temperaturi od 40 stepeni.

Verona i njen misteriozni „Koloseum“

Među umetničkim gradovima, Verona predstavlja privilegovano mesto za posmatranje turističkih bizarnosti. Lokalni vodiči redovno pričaju o posetiocima koji postavljaju pitanja poput: „Da li smo u Veroni ili u Rimu?“ ili „Ako nismo u Rimu, zašto ovde postoji Koloseum?“.

Neki se čak raspituju zašto spoljašnji prsten arene nije „rekonstruisan“, dok drugi bezbrižno koriste istorijske fontane za osvežavanje, ne shvatajući da su to zaštićeni spomenici.

Aurora Solda, licencirani turistički vodič, ističe da su iza ovakvih pitanja često duboke kulturne razlike i nedovoljno poznavanje istorije. „Postoje oni koji se oslanjaju na freske ili dodiruju kamen star hiljadama godina da provere da li je pravi. Problem je što takva ponašanja postepeno uništavaju našu baštinu", objašnjava Solda.

Između fotografisanja roletni kao „autentičnih italijanskih detalja“ i improvizovanih piknika na stepenicama Doma trgovaca (Domus Mercatorum), vodiči svakodnevno balansiraju između bezazlene turistične radoznalosti i otvorenog nepoštovanja kulturne baštine, što je problem koji se pogoršava izostankom adekvatne kontrole i aktivnošću ilegalnih vodiča koji šire maštovite, netačne informacije.

Planinske avanture između selfija i dinja

Vrhovi Orobija i brojnih drugih italijanskih planinskih masiva doživeli su pravi bum poslednjih godina. Zahvaljujući pandemiji i rastućoj želji za otvorenim prostorom, planine su postale magnet za nove posetioce koji, nažalost, nisu uvek spremni da se suoče sa izazovima veće nadmorske visine. I koji se apsolutno ne informišu kada kreću put novih avantura. Do te mere da pošto nisu u fizičkoj kondiciji, telefoniraju spasilačkim ekipama da im pošalju helikopter.

Paolo Valoti, bivši predsednik CAI (Italijanski planinski klub) iz Bergama, deli sa novinarima neverovatne anegdote: „Srećem ljude koji su prvi put na planini na 2.500 metara visine, obučene u kratke pantalone, bez jakne i sa potpuno neadekvatnom obućom. Pre neki dan je ispred turista bio snežni most visok tri metra, krajnje opasan za prelazak. A nedaleko odatle ljudi obučeni kao za šetnju po gradskom centru. Dovoljan bi bio jedan pogrešan korak da se dogodi tragedija“.

Naime, i ko poznaje planinske puteve kao svoj džep i proveo je život na njihovim vrhovima zna da život na planini može da se izgubi za tren ako se sapletete ili vas pogodi kamen koji je doleteo sa visine.

Planinski spasioci upozoravaju stalno da su ljudi potpuno neinformisani i da kreću na planinu a ne znaju kuda treba da se kreću tačno i koja im je oprema potrebna. „Videli su neku fotografiju na Instagramu i misle da je lako stići dotle samo da bi i oni imali istu sliku. Morali smo da spasimo više od 40 ljudi u Vale dei Mulini jer nisu znali koliko je težak taj put“, kaže Damijano Karara iz spasilačke ekipe.

Najzanimljivije priče dolaze iz planinskih hotela, gde se upravnici svakodnevno suočavaju sa bizarnim zahtevima. Od zahteva za „pršutom i dinjom“ na 1.900 metara visine. U planinskim domovima ljudi u avgustu traže toplu vodu za tuširanje ne shvatajući da se topla voda na visini od skoro 3.000 metara koristi samo za pranje posuđa.

Oštećivanje spomenika i mere koje bi mogle da se preduzmu

Slučaj 19-godišnjakinje koja je urezivala u zid Tornja u Pizi srce sa svojim inicijalima te dobila kaznu od 2.000 evra nije svakako jedini. Često turisti pokušavaju da ugraviraju svoje inicijale ili srca sa imenom voljene osobe na Koloseumu poput turiste koji je nakon vandalskog čina napisao mejl gradonačelniku Rima u kome se izvinjava.

U Veneciji kao i u Firenci turisti sede na stepenicama važnih spomenika, jedu i ostavljaju iza sebe prljavštinu i nered koji dovodi do sakupljanja ptica i još veće prljanje grada.

Na Sardiniji se pre nekoliko godina dogodilo da su dve turistkinje pokušale da odnesu 40 kilograma peska sa plaže, što je kažnjivo, jer na tom ostrvu pesak ubrzano nestaje, a krađa je jedan od uzroka. One su izjavile da su iznenađene jer nisu znale da je to zabranjeno.

Mnogi turisti pokušavaju da se popnu na spomenike da bi napravili selfije, ali to se ne završava uvek na najslavniji način – ili padnu ili bivaju kažnjeni.

Nepoštovanje zemlje u kojoj se nalaze pokazali su i turisti koji su se ovog leta skinuli goli u centru mesta Kortina koja će biti domaćin zajedno sa Milanom Zimskih olimpijskih igara 2026. ne bi li se presvukli. Guverner regiona Veneto Luka Zaja, izjavio je da taj vrlo posećeni region nije luna park u kome svako misli da može da radi šta hoće.

Slučajevi koji su zabeleženi ovog leta idu od ostavljanja prljavih pelena u tanjirima, do ljudi koji šetaju u tanga gaćicama ili bez majica u centru gradskih letovališta i onih koji se sunčaju u parku u Padovi pored važnih spomenika. Tamošnji guverner je predložio strukturalne mere protiv ovakvog ponašanja koji uključuju i „daspo“ tj. zabranu povratka na određena mesta i približavanju gradu ili delovima grada takvih turista, sa čime se udruženje hotelijera slaže.

Između osmeha i zabrinutosti

Neke od ovih epizoda nesumnjivo mogu da navedu na osmeh (kada se radi o hrani ili greškama u lociranju istorijskih spomenika), ali istovremeno otkrivaju sve veću dilemu savremenog prekomernog turizma: kako uskladiti tradicionalno italijansko gostoprimstvo sa potrebom poštovanja osetljivih lokacija?

Kako zadržati duh autentične dobrodošlice, a ipak zaštititi krhka prirodna okruženja i neprocenjiva istorijska blaga?

Bilo da se radi o zahtevima za pršutom i dinjom na visini od 2.500 metara, kečapu na linguinama sa plodovima mora ili „Koloseumu“ u srcu Verone, realnost je da globalni turizam meša kulture, navike i neizbežne ekscentričnosti.

Za one koji rade u sektoru, prava umetnost postaje naučiti kako da se sve to podnese sa dovoljno strpljenja, profesionalnosti i, što je možda najvažnije, zdrave doze ironije. A za vlasti izazov ne bi li sprečili dalje uništavanje zemlje.