Tema - Srbija

Niko neće u šnajdere

U zlatno doba zapošljavala je oko 250.000 radnika u Srbiji, a danas u tekstilnoj industriji radi tek četvrtina tog broja. Iako je na evidenciji Nacionalne služne za zapošljavanje nepunih 25.000 zvanično nezaposlenih tekstilaca, poslodavci se žale na manjak radne snage.

S druge strane, dok se kompanije bore da dođu do radnika - zarade u ovoj grani ipak ne rastu značajno.

Tekstilna industrija se susreće sa ozbiljnim manjkom obučene radne snage, pa pojedini strani investitori još nisu ni blizu najavljenog nivoa zaposlenosti. Stari radnici su otišli ili su pred penzijom, a mlađim generacijama to nije bio izbor za školovanje. Upućeni tvrde da se stvorio ozbiljan jaz.

- Privredna komora Srbije, zajedno sa Ministarstvom prosvete i lokalnim samoupravama, kroz sistem dualnog obrazovanja pokušava da nadomesti potrebne kadrove - kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

- Imamo veoma pozitivno iskustvo. Pre tri godine, kada su formirana odeljenja u Leskovcu i Čačku, prijavilo se svega po deset učenika po odeljenju. Prošle godine bilo je više zainteresovanih učenika nego što je moglo da se upiše. Đaci znaju da će imati plaćenu praksu u firmama i da će posle završenog školovanja imati sigurno zaposlenje.

Sada naći obučen kadar ozbiljan je problem. Vlasnik "Prvog maja" iz Pirota, italijanska kompanija, trenutno zapošljava 300 radnika, a planira da ih bude 1.200. Međutim, nema koga da zaposli. Slično je i sa turskom firmom u Kraljevu - plan je 2.000 zaposlenih, a sada ih je 350.

Na ovaj problem već dugo upozoravaju i sindikati. Baš kao i na činjenicu da zarade u tekstilnoj industriji i dalje nisu zadovoljavajuće.

- Srbija se suočava sa velikim nedostatkom kvalifikovane radne snage - kaže Dragan Vesić iz Sindikata "Nezavisnost". - To se oseća u tekstilnoj industriji, ali i u drugim industrijama. Istina je i da će poslodavci morati da promene nešto u sistemu zarada kako bi mogli da zadrže svoje zaposlene. Pojedini su to shvatili i rade na tome.

Zarade manje

Na početku ove godine, prosečna zarada isplaćena u proizvodnji tekstila manja je za 22,1 odsto od prosečne zarade u Srbiji. Prosečne zarade isplaćene u proizvodnji kože i predmeta od kože i proizvodnji odevnih predmeta bile su manje za 31,9 odsto i 35,2 odsto u odnosu na republički prosek.