pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5563
USD 106.1169
CHF 106.7917
GBP 136.029
CAD 80.3529
HRK 15.8101
BAM 60.1056
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818

Obuka 500.000 nezaposlenih, potencijal za poslodavce

Obuka 500.000 nezaposlenih, potencijal za poslodavceOko 500 hiljada nezaposlenih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje značajan su ljudski resurs za poslodavce u Srbiji, a njihovom prekvalifikacijom i dodatnom obukom, domaći poslodavci neće morati da traže radnu snagu iz inostranstva.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović dodaje da ne treba "dramatizovati" migratorna kretanja u regionu, a koja su ekonomsko-radnog karaktera, te da ga više brinu demografski faktori i negativan prirodni priraštaj u Srbiji.

Kretanje radne snage, koje je proteklih godina kako u Srbiji tako i u regionu ubrzano, jedno od temeljnih sloboda Evropske unije, naveo je Martinović na panelu posvećenom "odlivu mozgova" na 19. ekonomskom samitu Srbije u Beogradu.

Kao primer razmene radnika među državama, navodi da je NSZ prošle godine izdala oko 9.000 dozvola za rad strancima u Srbiji, a do kraja ove godine ta cifra će, kaže, biti premašena.

"Migracije su poželjne, a Srbija nije nikakav izuzetak i nije jedina koja se suočava sa slobodnim kretanjem radnika", kaže Martinović.

Različita istraživanja o godišnjem odlivu u inostranstvo, dodaje, pokazuju da nisu svi odlasci građana Srbije u inostranstvo trajni već se deo građana vrati u našu zemlju.

Godišnje NSZ posreduje i zaposli 500 do 550 lica u inostranstvu i to je, kaže, kontrolisano zapošljavanje sa svim garancijama.

Međutim, ostali koji odlaze tokom godine nemaju garancije države za posao koji im je obećan u nekoj zemlji.

I dalje je, prema podacima NSZ, Nemačka najtraženija radna destinacija, a sledi je Austrija, Švajcarska, Skandinavske zemlje a proteklih godina i Slovenija, iz koje opet, radnici odlaze najviše u Austriju.

Postoji velika potražnja za našim radnicima u Sloveniji, kaže, ali veliki broj njih odlazi nekontrolisano i bez garancija o uslovima rada koji ih tamo očekuju.

U praksi se pokazalo, dodaje, da je najviše problema prilikom odlaska naših građana u neku zemlju da rade bilo u Slovačkoj.

Nakon stupanja na snagu sporazuma o zapošljavanju naših radnika između Slovenije i Srbije, oko 300 zahteva za posredovanje za zapošljavanje naših radnika je stiglo u NSZ iz Slovenije.

"Još uvek ima radne snage u Srbiji i mislim da naši poslodavci ne treba toliko da strahuju. Na našoj evidenciji ima 500 hiljada nezaposlenih lica. To je još uvek dovoljan resurs da naši poslodavci mogu da obezbede radnu snagu u Srbiji", ocenjuje Martinović.

Potvrda takvog stava, kaže, leži u činjenica da strani investitori još uvek ne odustaju od dolaska u Srbiju i da većini njih možemo da obezbedimo potrebnu radnu snagu.

"Treba da se fokusiramo na to da za onaj broj ljudi koji nije spreman da odlazi u inostranstvo obezbedimo odgovarajuće obuke, veštine i znanja".

Poboljšanje ukupnog ambijenta u zemlji, kaže, i obezbeđivanjem pristojnih zarada, može se uticati na smanjenje radnih migracija.

"Upaljena je crvena lampica kada su u pitanju migracije ali i dalje imamo dovoljno resursa za tražnju poslodavaca", istakao je Martinović.

Prošle godine, inače, Slovenija je izdala 10.000 radnih dozvola za državljenje Srbije koji su tamo na privremenom radu.

Međutim, preko NSZ u Sloveniju je otišlo tek nekoliko desetina lica, kaže Martinović, što prema njegovoj oceni govori da veliki broj građana tamo odlazi bez garancija da će dobiti posao koji im je obećan.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share