Poslovne vesti - Srbija

Kiša dobrodošla kukuruzu

Posebno ako biljka nije ušla u generativnu fazu – padavine su dobrodošle. Međutim, na njivama gde je ova ratarska kultura sejana ranije prinos će biti upitan jer kukuruz nije na vreme dobio potrebnu količinu vode.

Iako se u medijima poslednjih dana iznose pojedinačne i često katastrofalne prognoze o ovogodišnjem rodu godinama najprofitabilnije ratarske kulture za Srbiju, stav stručnjaka jeste da nije sve izgubljeno i da je rano za procene ukupnih ovogodišnjih prinosa.

– Paušalne ocene u ovom trenutku o rodu i svemu ostalom prilično su neozbiljne i mogu biti opasne. Vozio sam kroz Srem proteklog vikenda i istina je da zasadi izgledaju zabrinjavajuće, kukuruz je sive boje i vidi se da mu strašno fali kiša. Ipak, apsolutno nisu tačne informacije koje se proteklih dana mogu čuti u pojedinim medijima, da kiša, koja je pala ili će tek pasti, dolazi prekasno. Za sade na nekim parcelama možda jeste prekasno, kod ranijih hibrida ili setve, ali, kaže, ne može se uopšteno govoriti – kaže za „Politiku” dr Goran Bekavac, jedan od vodećih domaćih stručnjaka s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, jasno je svima da našim njivama mnogo nedostaje kiša i da je neverovatna suša. Samo u junu kukuruzu u celoj Srbiji potrebno je oko 90 milimetara padavina, a na nekim lokalitetima u tom periodu nije bilo ni kapi kiše. Posebno u centralnoj Srbiji. U julu je, kako napominje, potrebno od 130 do 140 mililitara, avgustu 90, a u septembru znatno manje, ali tada je već praktično i manje bitno. Bekavac ističe da se ne može generalizovati i da sve zavisi na kojoj parceli je zasad, da li je ranije ili kasnije sejan ili koji hibrid. Kod onih ratara koji su sejali kasnije ili kasniji hibrid biljka je sada u fazi kada je kiša došla u pravo vreme.

– Taj kukuruz će biti zlata vredan – ističe on.

Prema procenama, ove godine na domaćim njivama zasejano je oko 850.000–860.000 hektara kukuruza, što je nešto manje od standardnih oko 900.000. Istovremeno, posejano je više pšenice i ječma (i nešto malo više uljane repice). Prema rečima našeg sagovornika, glavni razlog za to je što je pšenica bolje prolazila u sušnim sezonama, a činjenica je da poslednjih godina kukuruz trpi ozbiljne posledice ovakvog vremena – ističe Goran Bekavac.

Ova godina bila je otpočetka teška za ratare. Setvu kukuruza pratili su kiša, vetar, vlažne oranice, pa čak i sneg koji je provejavao početkom aprila, što je ometalo ratare najpre da započnu, ali i da okončaju prolećnu setvu kukuruza. Ovakve prilike pratile su proizvođače u Srbiji, ali i u celom regionu, a i tada je najvažnije pitanje bilo da li će posao na njivama uspeti da završe u optimalnim rokovima bez posledica po prinose.

Kako je Bekavac ranije rekao za naš list, imali smo ekstremno sušne i tople 2022. i 2024. godinu, što, naravno, nije odgovaralo kukuruzu. U 2023. su nas pogodile superćelijske oluje kada je kukuruz bio u osetljivoj fazi razvoja i one su na određenim lokalitetima napravile izuzetno velike štete. Zbog toga se proizvođači odlučuju za ozimu pšenicu, računajući da će u toku jeseni i zime ipak biti nekih padavina i obezbediti im kakav takav rod.