Tema - Srbija

Uz pomoć države stambeni krediti i dalje sa deset odsto učešća

Građani koji žele da uzmu stambeni kredit koji država subvencioniše neće biti pogođeni merama NBS-a o povećanju učešća, saopštila je centralna banka.

Oni će i dalje davati deset odsto učešća za stambeni zajam, jer odluka NBS-a je u skladu sa uredbom Vlade Srbije.

Oni koji ne ispunjavaju uslove za subvencionisani zajam za stan, a to je da su mlađi od 45 godina, da im je to prvi stan u životu i da vrednost kupljene nekretnine ne prelazi 100.000 evra, ipak će morati da računaju da povećaju učešće za stambeni zajam na 20 odsto.

Centralna banka navodi da je model dugoročnog stambenog kreditiranja definisan Uredbom Vlade Srbije „tako da učešće iznosi ukupno 25 odsto od cene nepokretnosti, od toga korisnik kredita obezbeđuje minimum 10 odsto, a država 15 odsto učešća i to u vidu dugoročnog stambenog kredita”, citirala je centralna banka tu vladinu uredbu.

Prema vladinoj uredbi, „preostalih 75 odsto od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita, obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita”.

NBS navodi da iz toga proističe da vladina uredba podrazumeva kredit poslovne banke od 75 odsto vrednosti nepokretnosti, što je niže od granice od 80 odsto, koje je predviđeno odlukom NBS (kada se izuzme 20 odsto učešća).

– Otuda uredba Vlade Srbije i odluka NBS-a nisu u suprotnosti ni u slučaju odobrenja hipotekarnog kredita sa valutnom klauzulom, jer korisnici subvencionisanih stambenih kredita neće biti u obavezi da obezbede veće učešće od onog predviđenog uredbom – smatra NBS.

Uredbom se, takođe, predviđa uspostavljanje hipoteke prvog reda u korist banke (na 75 odsto vrednosti) i u korist Republike Srbije (na 15 odsto vrednosti).

Odluka NBS, pre svega, okrenuta je jačanju finansijske stabilnosti zemlje i pored ostalog, predviđa da banka može odobriti hipotekarni devizni, odnosno, kredit indeksiran deviznom klauzulom, uz uslov da iznos kredita nije veći od 80 odsto procenjene vrednosti založene nepokretnosti, umanjene za eventualni iznos, već uspostavljene hipoteka višeg reda na istoj nepokretnosti.

Ovom odlukom to ograničenje se ne odnosi na dinarski hipotekarni kredit bez valutne klauzule.

NBS ponovo preporučuje bankama da razvijaju nove vrste kredita okrenute građanima i privredi u dinarima bez indeksacije za devizni kurs već, po potrebi, uz indeksaciju za referentnu kamatnu stopu NBS ili stopu rasta indeksa potrošačkih cena. Takvi krediti bi kreirali bitno manji rizik za finansijsku stabilnost zemlje, navedeno je u saopštenju NBS.

Kako saznajemo, Vlada Srbije tražila je od NBS da iz odluke o povećanju učešća sa 10 na 20 odsto budu izuzeti ne samo subvencionisani stambeni zajmovi, već svi stambeni krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, jer to bi zakočilo državni projekat jeftine stanogradnje i pomoći građevinskoj industriji. Ukoliko NBS na to ne bi pristala u Vladi se razmišlja o novom modelu pomoći.

U Građevinskoj direkciji Srbije, koja gradi oko 3.700 stanova u voždovačkom naselju Stepa Stepanović kažu da će se odluka NBS loše odraziti na ovaj projekat, ali i na sve građevinske projekte u Srbiji.

– Oko 95 odsto naših kupaca kupuje stanove iz kredita. Teško im je da izdvoje i minimalnih 10 odsto za učešće. Veliki broj kupaca teško je podneo i ovogodišnje povećanje učešća sa pet odsto na deset odsto kod subvencionisanih kredita, tako da bi povećanje na 20 odsto bilo katastrofalan udarac na njihov budžet. Odluka NBS mogla bi da ugrozi rešavanje stambenog pitanja skoro 5.000 porodica – navode u Građevinskoj direkciji Srbije, koja je sklopila 750 ugovora za kupovinu stanova.

Inače, trenutno imaju 1.800 stanova u ponudi i kažu da kupci koji su rezervisali stanove za sada nisu otkazali rezervacije već čekaju ishod razgovora predstavnika vlade i NBS.

Agenti za nekretnine smatraju da će se nova mera Narodne banke loše odraziti na tržište, jer će mali broj građana moći da podigne kredit. Jer za stan od 60. 000 evra treba spremiti 12. 000 evra učešća i najmanje 2.000 evra za troškove obrade kredita.

Podatak da kupci stanova u proseku ulažu oko 35 odsto depozita, koji je guverner Dejan Šoškić upotrebio kao argument pri povećanju stope obaveznog učešća Nedeljko Malinović, vlasnik agencije za nekretnine Legat, objašnjava činjenicom da je reč o proseku za celu Srbiju, u kojoj su nekretnine mnogo jeftinije.

– U unutrašnjosti možete da kupite pristojan dvosoban stan za 40. 000 evra i date veće učešće. U Beogradu za taj iznos ne možete da dođete ni do garsonjere. Malo je onih koji mogu da izdvoje veće učešće od propisanog – kaže Malinović.

On navodi podatak Privredne komore Srbije, prema kome je proteklog meseca u Beogradu prodato samo 20 stanova, a ukoliko bude primljena odluka centralne banke, taj spisak će, smatra, biti dosta kraći.

Katarina Lazarević, vlasnik agencije za nekretnine „Alka”, kaže da se ljudi, u strahu od gubitka posla, i onako teško odlučuju da uzimaju kredite. Njena agencija je od početka godine prodala samo tri stana, koji su plaćeni putem bankarskog zajma.

– Puno onih koji su uzeli stanove na kredit, pokušavaju da ih prodaju, vrate dug bankama i odlaze u podstanare. Kirije za iznajmljivanje su pale, pa su postale skoro duplo niže od rate za kredite – kaže Lazarevićeva.

Ona ne vidi opravdanje za povećanje obaveznog učešća, jer država gubitkom kupaca stanova ostaje bez značajnog prihoda koji ubira od poreza na prenos apsolutnih prava i urušava građevinsku industriju.