Tema - Srbija

Veliki potencijal lekovitog bilja u srpskoj poljoprivredi

Postoji tražnja za ovim proizvodom, mi u velikoj meri zadovoljavamo izvoz - 30 miliona evra bio je trgovinski deficit prošle godine, nešto povoljnija situacija je kod lekovitog bilja gde imamo suficit pet miliona evra”, rekla je Brankov na konferenciji „Ukrasno i lekovito bilje - potencijali za novu vrednost u poljoprivredi”.

Brankov je dodala i da će ministarstvo nastaviti da podržava ovu vrstu proizvodnje posebno kroz investicije u prirodne resurse, infrastrukturu, sušare, separaciju i ekstrakciju etarskih ulja, kao i u podizanje plastenika i staklenika”.

„Nekoliko je prioriteta koje treba forsirati u narednih 10 godina, potrebno je podsticati i urbano baštovanstvo, alternativne i egzotične vrste i mapiranje područja koja se bave hortikularnom proizvodnjom”, kazala je Brankov. Rukovodilac grupe za voće, povrće i alkoholna pića Sektora za poljoprivrednu politiku Kolinda Hrehorović istakla da se današnja konferencija usmerila pre svega na mere koje treba pojačati kako bi Srbija bila konkurentna kada je u pitanju horitkultura.

„Prva prezentacija odnosi se na trenutno stanje hortikulture. Predstavićemo trenutno stanje statističkih podataka, spoljno-trgovinske razmene. Drugi deo prezentacije odnosi se na one delove koji nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno mere podrške koje ministarstvo daje za ovaj sektor”, rekla je Hrehorović.

Ona je objasnila i da u Srbiji postoje dve kategorije cveća, u Vojvodini plantažno i lekovito, dok je drugo samoniklo cveće u brdsko-planinskom delu koje ima veliki potencijal. „Ministarstvo podržava ovaj sektor kroz konkretne mere – od povraćaja sredstava za nabavku opreme, poput plastenika, sistema za navodnjavanje i substrata, do subvencija za rasadničarsku proizvodnju i sadnice ruža, u kojima Srbija već beleži izvoz od 2,5 miliona evra”, poručila je Hrehorović.

Kako je navela, stalna komunikacija sa proizvođačima je ključna, a njihov glas i inicijative važni kako bi Ministarstvo unapredilo mere i podršku, te omogućilo veću konkurentnost domaćih proizvođača na tržištu. „Sigurni smo da, uz zajednički rad, ovaj sektor može postati još značajniji nosilac razvoja ruralnih područja i prepoznatljiv brend Srbije”, zaključila je ona. Direktor Instituta za lekovito bilje Milan Lukić istakao je da ovo tržište u Srbiji nije na zavidnom nivou, ako se uzme u obzir da je Srbija osamdesetih bila jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja.

Prema njegovim rečima, Srbija danas proizvodi izuzetno male količine lekovitog bilja, dok se velike količine uvoze, čak i za potrebe samog Instituta. „Dok smo osamdesetih godina bili jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja, danas smo veliki uvoznici. Nedostatak radne snage, zanemarivanje ove proizvodnje i loša organizovanost razlozi su za takav pad”, poručio je Lukić.

On je naglasio da se danas u Srbiji pod lekovitim biljem nalazi tek oko 1.800 do 2.000 hektara, dok potencijali zemlje omogućavaju znatno veću proizvodnju. Kako je naglasio, zahvaljujući merama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postoji realna osnova za oživljavanje ovog sektora.

 „Pitanje je zašto nemamo više mesta kao što je Bavanište, koje je prepoznato kao centar proizvodnje lekovitog bilja. To je tema o kojoj treba ozbiljno razgovarati, a raduje me što je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo lekovito bilje kao važan segment domaće poljoprivrede”, istakao je Lukić.

On je dodao i da Institut za lekovito bilje slavi 77 godina, ima 150 i nešto zaposlenih i mnogo proizvoda koje izvozi. „Imamo nameru da proizvode plasiramo u EU, ali imamo problem radne snage”, zaključio je Lukić.

Na današnjoj konferenciji su izlagali i predstavnici Sektora za poljoprivrednu politiku, kao i proizvođači i ona je izazvala veliko interesovanje i okupila predstavnike privrede, naučne zajednice i proizvođače iz svih krajeva Srbije, što je kako je saopštilo resorno ministarstvo, jasan signal da je vreme za novi zamah u razvoju hortikulture i proizvodnje lekovitog bilj, prenosi Tanjug.