Aktuelno - Srbija

Šta donosi reforma penzija

Novi penzijski zakon trebalo bi da bude usvojen sledeće godine. Žene će u penziju 2020. godine odlaziti sa 63 godine, ali će starosna granica biti menjana postepeno. Sa izdvajanjem 28 odsto budžeta za dotaciju penzija, odnosno 13,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, Srbija u vrhu evropskih zemalja.

Vladin paket mera dao je okvir penzijske reforme koju bi iduće godine trebalo da potvrdi novi zakon. Za sada je izvesno da će žene kasnije odlaziti u penziju, ali će to pomeranje biti postupno. Kod muškaraca, uslovi penzionisanja ostaju isti, dok se za prevremeno penzionisanje i jednih i drugih uvodi, najverovatnije, trajno umanjenje penzije.

Kako su se nadali, sadašnji i budući penzioneri za sada su dobro prošli. Solidarni porez ih je zaobišao u širokom luku, a duži radni vek očekuje jedino žene. One će 2020. godine u penziju odlaziti sa 63 godine.

Po svemu sudeći, još iduće godine to će moći sa 60, a onda će svake naredne raditi po šest meseci duže.

Resorna ministarka u vreme početka reforme penzijskog sistema Gordana Matković podseća da je radni vek žena od 2001. godine produžen za pet godina i da su još tri godine - prava mera.

"Ne postoji opravdanje da žene odlaze u penziju ranije, imajući u vidu da duže žive", smatra bivša ministarka za rad i socijalnu politiku i ocenjuje da je pomeranje na 67 godina, koje je pominjano u javnosti, previše za Srbiju i ovu generaciju.

Žene u proseku penziju primaju 17 godina, a muškarci 15. Budući zakon trebalo bi da vodi računa o tome koliko će dugo neko primati penziju, pa će oni koji u penziju odlaze kasnije imati veću, a oni koji se ranije penzionišu, nižu penziju.

Za maksimalan iznos neće biti dovoljan puni staž.

"To bi trebalo da znači smanjenje penzije za svaku godinu prevremenog penzionisanja za pet do šest odsto, odnosno povećanje penzije za svaku godinu penzionisanja nakon starosne dobi za šest do sedam odsto", objašnjava Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

Gordana Matković ukazuje da to nije potpuna novina i podseća da se nekada govorilo o "punoj penziji po oba osnova".

Rekordna izdvajanja za penzije

Sa izdvajanjem 28 odsto budžeta za dotaciju penzija, odnosno 13,3 odsto bruto domaćeg proizvoda za celokupnu isplatu, u vrhu smo evropskih zemalja.

Dok Slovačka, Bugarska i Rumunija izdvajaju gotova upola manje od nas, Mađarska i Grčka su u sličnom problemu.

"Činjenica je da sa ovolikim učešćem rashoda za penzije BDP-a od preko 13 odsto, po čemu smo negativni ekonomski rekorderi, mi se ne možemo nadati nikakvom ekonomskom rastu, jer mi jednostavno, na neki način, jedemo svoju budućnost", ističe Altiparmakov.

Smanjuje se životni standard i starih i mladih, jer se, kako ukazuje, ne ostavljaju sredstva za investicije.

Zakon o budžetskom sistemu propisao je cilj da se udeo troška za penzije smanji na 10 odsto BDP-a. Tome treba da doprinese i reforma koja odlaže penzionisanje.

U ovom trenutku, 70 odsto muškaraca u penziju je otišlo pre 65. godine, dok je polovina penzionerki to učinila pre 60. godine.