Aktuelno - Srbija

Usporena giljotina propisa

Kao jednu od važnih mera ministar privrede Saša Radulović naveo je radikalnu „giljotinu propisa”, koja bi trebalo da rastereti privredu od suvišnih troškova i nepotrebnih administrativnih procedura.

Procenjeno je da bi sprovođenje 340 preporuka za ukidanje ili izmene pojedinih propisa moglo da donese uštede od oko 183 miliona evra godišnje. Iako je planirano da sveobuhvatna reforma propisa bude okončana sredinom 2010, to se nije dogodilo, u najvećoj meri zbog neažurnosti administracije.

Iako je tadašnji ministar Mlađan Dinkić govorio da „giljotina propisa” neće biti jednostavan zadatak, ukazujući na to da će stavljanje van snage nekih preporuka naići na veliki otpor kod činovnika, ipak je sprovedeno 212 preporuka, koje su donele uštede od 128,5 miliona evra. Trenutno je u proceduri još 26, sa očekivanom uštedom od 18,4 miliona evra.

Mira Prokopijević, direktorka vladine Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa (koja je ovaj posao preuzela od nekadašnje Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa), kaže da su u procesu merenja administrativnih opterećenja imali političku podršku na najvišem nivou vlasti. Postojao je konsenzus na nivou vlade da ova reforma treba da se sprovede i da primena treba da se ubrza što je više moguće. Precizirani su i rokovi za sprovođenje preporuka.

– Sama primena isključivo je zavisila od regulatornih tela nadležnih za sprovođenje tih preporuka. Protivljenje nekih segmenata birokratske strukture u vladi dovelo je do usporavanja i odlaganja pune primene preporuka Sveobuhvatne reforme propisa (SRP). Neka ministarstva i druga regulatorna tela koja je trebalo da sprovedu usvojene preporuke nisu shvatila ozbiljnost i hitnost ovog procesa – ističe Prokopijevićeva.

Ona takođe napominje da su rokovi za primenu određenih preporuka preambiciozno postavljeni, jer je kod pojedinih preporuka prethodno bilo potrebno sprovesti niz aktivnosti, tako da zadati rokovi zbog objektivnih okolnosti nisu mogli da budu ispoštovani.

Osim toga, kaže naša sagovornica, izmena pojedinih propisa, u skladu sa preporukama, nije bila usklađena sa planom zakonodavne aktivnosti pojedinih regulatornih tela. Nisu bila spremna da menjaju propise na osnovu usvojenih preporuka, jer su do kraja godine planirali njihove znatno veće izmene i dopune.

– To je bio slučaj sa svim sistemskim zakonima između ostalih i sa Zakonom o radu, gde reforma najsporije napreduje. Sa druge pak strane, pojedina regulatorna tela su uz izmenu propisa u skladu sa preporukama SRP-a, iskoristila priliku da izvrše i druge izmene tih propisa, što je znatno usporilo sprovođenje tih preporuka – objašnjava Mira Prokopijević.

Ona naglašava da je najviše preporuka bilo u ekonomiji i finansijama, pa su, logično, ta ministarstva bila i najaktivnija. Osim toga, aktivna su bila i ministarstva zadužena za trgovinu, zdravlje, infrastrukturu. Sa druge strane, preporuke koje još nisu sprovedene odnose se na uprošćavanje poreskih procedura, propise o radu, inspekcije, licenciranje i građevinske dozvole.

– Sveobuhvatna reforma propisa, pre svega, bila je usmerena na ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura, smanjenje troškova i ukupnog regulatornog rizika i povećanje konkurentnosti srpske privrede, a manje na broj zakona koji treba da bude ukinuti – objašnjava Prokopijevićeva.

Najveće uštede doneli su ukidanje svakodnevnog predavanja pazara u iznosu od 68,1 milion evra godišnje i produženje trajanja putnih naloga sa sedam dana na mesec dana od dana izdavanja, koje godišnje nosi 22,6 miliona evra. Dok uspostavljanje jednošalterskog sistema za prijavu i odjavu zaposlenih na socijalno osiguranje štedi privredi oko 13 miliona evra.

Naša sagovornica ukazuje i na to da se u slučaju većine problema koje preporuke SRP-a nastoje da reše, kao predlog za njihovo rešenje upućuju na uspostavljanje elektronske uprave.