Ekonomija - Srbija

Očekivani privredni rast u narednoj godini oko tri odsto

Na ubrzanje rasta BDP-a u narednoj godini uticaće rast realnih dohodaka usled obaranja inflacije i očekivani blagi oporavak evropskih privreda, dok će visoke kamatne stope uticati na usporavanje privrednog rasta, ocenio je juče Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora predstavljajući novi broj ove publikacije u izdanju Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN). S druge strane, procenjuje da će rast BDP-a u ovoj godini iznositi 2,3 do 2,4 odsto, što je slično stopi rasta od 2,5 odsto iz 2022.

„Važna razlika je u tome što je prošlogodišnji rast ostvaren uz opadanje privredne aktivnosti unutar godine, dok je ovogodišnji rast ostvaren uz rast privredne aktivnosti unutar godine. Rastu privredne aktivnosti u ovoj godini značajno su doprineli oporavak poljoprivrede od prošlogodišnje suše, snažan rast proizvodnje električne energije usled otklanjanja problema u EPS-u i izrazito povoljna hidrološka situacija i visok rast građevinarstva. Procenjuje se da je zbirni uticaj ovih jednokratnih faktora na rast privrede u ovoj godini iznosio oko jedan procentni poen, što znači da bi bez njih bio ostvaren rast privrede od oko 1,5 odsto”, rekao je Arsić.

Autori kvartalnog monitora očekuju da će Narodna banka (NBS) u narednim mesecima nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike kako bi se inflacija oborila u granice cilja.

„Zadržavanje kamatnih stopa na sadašnjem visokom nivou u narednih nekoliko meseci je neophodno, jer je inflacija u Srbiji u novembru bila najviša u Evropi. Dodatni razlog na zadržavanje restriktivne monetarne politike je u tome što je bazna inflacija, koja održava uticaj sistemskih faktora, kao što su fiskalna i monetarna politika, kretanja zarada, i dalje visoka. Smanjivanje kamatnih stopa NBS bi makroekonomski bilo opravdano, kada ukupna i bazna inflacija uđu u ciljni koridor. Eventualno, prerano smanjivanje restriktivnosti monetarne politike imalo bi za posledicu sporije obaranje inflacije, što je makroekonomski nepoželjno”, smatra Arsić.

Očekuje se da će prosečna inflacija u Srbiji u ovoj godini biti oko 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi, posle Mađarske i Turske. Iznadprosečna inflacija u Srbiji posledica je preterano ekspanzivne fiskalne politike tokom prethodne dve-tri godine, kašnjenja sa početkom primene restriktivne monetarne politike, kao i povećanje cena energenata u ovoj godini. U narednoj godini očekuje se da će inflacija biti više nego prepolovljena i da će iznositi manje od pet odsto, uz opadajući trend u toku godine, tako da se očekuje da će u drugoj polovini naredne godine ući u ciljni interval NBS.

Okvir za fiskalnu politiku u narednoj godini je solidno postavljen. Planirani fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a je primeren relativno visokom javnom dugu Srbije, koji je rezultat izrazito ekspanzivne fiskalne politike koja je vođena od 2020. godine.

Na tržištu rada u ovoj godini, posmatranoj kao celina, nije bilo značajnijih promena. Stopa nezaposlenosti u prva tri kvartala iznosila je u proseku 9,6 odsto, što je identično kao u istom periodu prethodne godine. Očekuje se da će stopa nezaposlenosti u narednoj godini biti ispod devet odsto, a da će osnovni pokretači smanjenja stope nezaposlenosti biti povećanje broja zaposlenih i smanjenja radne snage usled negativnog prirodnog priraštaja. Prognoza je da će realni rast zarada u narednoj godini iznositi između tri i četiri odsto, što je iznad očekivanog rasta privredne aktivnosti i produktivnosti. Na rast zarada u narednoj godini uticaće visoko povećanje minimalne zarade, kao i relativno visoko povećanje zarada u javnom sektoru.

Kako Nemačka utiče na Srbiju

Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavku nemačke privrede, predstavlja jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini.