Tema - Srbija

Tri uzastopna sušna leta potpuno menjaju šta ćemo jesti i uzgajati

Najnoviji izveštaji i analize domaćih stručnjaka sa Instituta za meteorologiju pokazuju da Srbija prolazi kroz nezapamćen sušni ciklus. Naša zemlja je upravo ispratila treće uzastopno ekstremno sušno leto, čime je potvrđen zastrašujući trend: letnje suše na ovim prostorima sada se javljaju čak dvostruko češće nego u drugoj polovini prošlog veka. Iz presušenih oranica i praznih rečnih korita jasno se čita poruka – Srbija ubrzano prelazi u zonu suptropske klime.

Ovogodišnji avgust ostaće upisan u anale kao drugi najsuvlji mesec od kada se na ovim prostorima zvanično mere meteorološki podaci. Posledice ovakvog atmosferskog ekstrema već ubiraju danak u strateškim privrednim granama. Analize stručnjaka sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu pokazuju da su sušni talasi direktno oborili vodostaj Dunava i Save, što je u nekoliko navrata gotovo paralisalo rečni transport i izazvalo milionske gubitke u energetskom sektoru.

Štete u poljoprivredi su još očiglednije. Tradicionalni usevi, pre svega kukuruz, pretrpeli su ozbiljan deficit vlage, što je rezultiralo drastičnim padom prinosa i kvaliteta zrna, gurajući domaće ratare u tešku finansijsku neizvesnost.

Uprkos mračnim prognozama, na terenu je otpočeo proces velike i neočekivane adaptacije koja najavljuje potpunu revoluciju na domaćim trpezama. Budući da su prosečne godišnje temperature u Srbiji skočile za skoro dva stepena Celzijusa, a da su pravi zimski mrazevi sa temperaturama ispod -15 °C postali prava retkost, naši voćari su odlučili da okrenu list. Umesto suočavanja sa neprestanim gubicima na tradicionalnim kulturama, u domaćim voćnjacima masovno niču donedavno nezamislive sorte.

Tako se na padinama Fruške gore danas uveliko podižu profesionalni zasadi maslina i kaki jabuka, dok u okolini Niša i na jugu zemlje proizvođači zasnivaju uspešne plantaže pistaća.

Najbolji dokaz klimatskog zaokreta je okolina Zrenjanina, gde se u srcu Banata, tradicionalno poznatog po pšenici, danas uspešno i profitabilno uzgaja kivi. Sve ove egzotične kulture mnogo bolje podnose nove klimatske režime, zbog čega stručnjaci predviđaju da će u narednoj deceniji poljoprivredna mapa Srbije izgledati potpuno drugačije. Dok tradicionalno voće zahteva ogromna ulaganja u zaštitne mreže i sisteme za navodnjavanje, suptropske biljke nezaustavljivo postaju naša nova stvarnost i budućnost domaće ekonomije.

Klimatske promene su prestale da budu buduće upozorenje i postale su trenutni pokretač ekonomske i agrarne tranzicije u Srbiji.